Ipak, rast je i dalje prespor da bi ispunio ambiciozne ciljeve Evropske unije. Dizajnirani su da nateraju građane da potpuno pređu sa automobila sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila.
EU je odlučila da od 2035. više neće biti dozvoljena prodaja novih automobila na benzin ili dizel, dok je za 2030. cilj blizu 80 odsto. Međutim, industrija je blizu toga da izdejstvuje velike promene u pravilima tako što će omogućiti da se i druge tehnologije razvijaju. Ovo bi omogućilo duži životni vek za hibride i korišćenje tzv. e-goriva.
Analitičari podeljeni
Većina analitičara predviđa da će prodaja električnih vozila do 2030. zauzimati samo između 30 i 50 odsto tržišta. Među onima koji su dovoljno hrabri da javno spekulišu o 2035. godini, investiciona istraživačka kompanija Džefris (Jefferies) procenjuje da će električna vozila (EV) dostići samo 50 odsto tržišnog udela. EV Volumes je optimističniji, i očekuje tržišni udeo od 60,5 odsto do 2030. godine i 93,1 odsto do 2035. godine.
Evropska asocijacija proizvođača automobila saopštila je da je prodaja novih električnih vozila porasla za 23,9 odsto u prvom kvartalu, dostigavši 413.000 vozila, u poređenju sa istim periodom 2024.
Prodaja električnih vozila u Evropi je prošle godine stagnirala. Ostala je ispod dva miliona prodatih vozila, sa tržišnim udelom od 16 odsto. Problem evropskih proizvođača sa ciljevima zasnovanim na emisiji ugljen-dioksida jeste to što zakonodavci očigledno nisu bili svesni da Kina ima ogromnu prednost u odnosu na evropske proizvođače. Poštovanje tih ciljeva moglo bi ozbiljno da ugrozi evropsku autoindustriju. To je dovelo i do nedavnog uvođenja kaznenih carina na uvoz kineskih električnih vozila.
Kineska konkurencija pretnja i evropskim gigantima
Evropski proizvođači automobila suočavaju se sa brojnim brigama.
Ekonomija slabi, a konkurencija iz Kine preti čak i BMV-u, Mercedesu, Poršeu i Audiju, uprkos uvoznim carinama. Kineski proizvođači automobila kao što su BYD i Geely sada imaju najmanje 30 odsto prednosti u troškovima proizvodnje električnih vozila, navodi investiciona banka UBS.
Ovi nemački proizvođači premijum automobila takođe su ugroženi i na kineskom tržištu, gde domaći brendovi sada mogu da nadmaše čak i klasične evropske marke.
Nova era?
Ova previranja najavljuju početak ere u kojoj će tradicionalni zapadni proizvođači do te mere biti potkopani na tržištu da će neki biti prinuđeni na bankrot ili spajanja.
Profesor Štefan Bracel, direktor nemačkog Centra za upravljanje automobilskom industrijom, govori o nadolazećem „darvinističkom“ trenutku za ovu industriju. Pokušaj predsednika Trampa da naglo okonča godine onoga što naziva „nepravednim carinama“, došao je u najgorem mogućem trenutku. Izazvao je ozbiljne oscilacije na berzi i valutne fluktuacije, ugrozivši dugogodišnja tržišta i lance snabdevanja.
Moguće ublažavanje pravila
Zbog rastućih pritisaka, političari u EU biće prinuđeni da ublaže pravila zasnovana na emisiji ugljen- dioksida. I omoguće veću fleksibilnost kako bi evropski proizvođači električnih vozila dobili šansu za spas. To se već dešava – EU je nedavno produžila rok za ispunjenje ciljeva iz 2025. godine za nekoliko godina.
Očekuju se i ozbiljniji ustupci, rekao je Santijago Arijeu, viši analitičar u BMI, delu kompanije Fič solušns.
„Verujemo da je ideja da će tržište lakih vozila u Evropi do 2035. biti u potpunosti električno izgubila na zamahu u poslednje 2–3 godine. I to zbog izazova u povećanju prodora električnih vozila na tržištu masovne proizvodnje. Stoga verujemo da je mogućnost da EU revidira svoje ciljeve bliže 2035. sada znatno veća u poređenju s očekivanjima iz 2021”, rekao je Arijeu.
BMI očekuje da će udeo električnih vozila na evropskom tržištu dostići oko 35 odsto do 2030. godine i 52 odsto do 2034. godine. Arijeu je rekao da cenovno pristupačnija i naprednija električna vozila u srednjoročnom periodu omogućavaju umereno optimističan pogled u budućnost. Iako je veći deo dosadašnje potražnje za električnim vozilima bio podstaknut državnim subvencijama.
Većina trenutne prodaje električnih vozila u cenovnom rangu od 35.000 do 50.000 evra
Francuska konsultantska kuća Inovev navela je da se većina trenutne prodaje električnih vozila kreće u cenovnom rangu od 35.000 do 50.000 evra, uključujući Folksvagen ID.3 i Tesla modele 3 i Y.
Ove godine na tržište stiže mnogo pristupačnijih modela. Poput Citroena e-C3 (od 23.300 evra), Fiat Grande Panda (24.900 evra), Reno 5 E-Tech (27.990 evra), Hjundai Inster (29.250 evra) i Kia EV2.
Folksvagen će sledeće godine lansirati model ID.2 a zatim i manji ID.1.
Inovev prognozira da će udeo EV-a dostići 35 odsto do 2030. godine.
Gubitak radnih mesta
Arijeu je rekao da evropske vlade postaju sve zabrinutije zbog gubitka radnih mesta usled nestanka automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE).
„Postoji sve veća podrška evropskih vlada sopstvenim autoindustrijama. Mnoga radna mesta su vezana za lance snabdevanja vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. To sugeriše da će neke evropske zemlje u narednim godinama pokazivati veći otpor prema ciljevima EU u vezi sa emisijom ugljen dioksida. Kao i sa opštim planom da se od 2035. dozvoli prodaja samo vozila sa nultom emisijom“, rekao je Arijeu.
„Uprkos nedavno uvedenoj fleksibilnosti od strane EU, ciljevi u vezi sa emisijama i dalje su strogi. Predstavljaju značajan izazov ne samo za proizvođače automobila, već i za evropske donosioce odluka“, rekao je Arijeu.
Promena ciljeva smeta ekološkim aktivistima
Odluka da se olakša položaj proizvođača automobila nije dobrodošla među ekološkim aktivistima, kao što je briselska organizacija Transport & Environment (T&E).
T&E je navela da je nedavni ustupak bio opravdan na osnovu „nereprezentativnih“ podataka o prodaji za 2024. godinu.
„Povratak rasta prodaje eletkričnih vozila pokazuje da postojeći cilj EU funkcioniše. Kada se od proizvođača zahteva da prodaju više električnih automobila, kupci će doći. Greška je menjati pravila usred igre. Ovo mora biti poslednja fleksibilnost koju dobijaju proizvođači. Dozvolimo da ciljevi za 2030. i 2035. obave svoj posao i donesu pristupačne modele električnih vozila i investicije u čistu tehnologiju u Evropu“, izjavila je Julija Poliskanova iz T&E.
Met Šmit, osnivač kompanije Schmidt Automotive Research, vidi i neke dobre vesti za Evropljane. On je rekao da je Folksvagen dobro započeo godinu. Četiri od pet najprodavanijih modela električnih vozila u prvim mesecima su činili njegovi brendovi. Folksvagen je uspeo da uđe u tržišni udeo Tesle, koja je osvežila svoj Model Y.
Rast prodaje kineskih vozila usporio
Još dobrih vesti za Evropljane zabrinute zbog kineskih brendova. Nedavni rast prodaje kineskih elekričnih vozila počeo je da usporava.
Udeo kineskih brendova električnih vozila na evropskom tržištu skočio je sa 3,8 odsto u 2021. na 9,5 odsto prošle godine.
„Međutim, od početka 2025. taj tempo je usporen i preokrenut. Evropski brendovi lansiraju nove modele u skladu sa sve strožim EU propisima emisiji ugljen-dioksida za vozila“, rekao je Šmit u svom najnovijem mesečnom izveštaju.
Ipak, to olakšanje za Evropu možda neće dugo trajati.
„Stvari izgledaju povoljnije za kineske brendove kao što su BYD, kome će pomoći lokalna proizvodnja od kraja ove godine. SAIC, Geely i Chery, koji ulaze na tržište neupadljivo pod različitim brendovima kao što su Omoda, Ebro i Jaecoo, i dobijaju na snazi u Velikoj Britaniji i Španiji“, rekao je Šmit.
Šmit je takođe prognozirao da će prodaja električih vozila u Zapadnoj Evropi skočiti za 32,6 odsto u 2025. godini, na 2,56 miliona jedinica, uz rast tržišnog učešća sa 16,7 odsto na 21,5 odsto.
Do 2030. godine, električna vozila će činiti 54 odsto tržišta, odnosno 7,1 milion vozila.
Izvor: Forbes.n1info.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Tesla / BYD / Renault / Citroen / Hyundai / Volkswagen