Foto: Arhiva / OMV
Električna vozila za većinu građana Srbije i dalje su „budućnost“, ali elektrifikacija je zapravo sadašnjost i neophodno je ubrzati razvoj infrastrukture za ovu vrstu vozila.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović predstavio je predloge mera koje mogu doprineti bržem razvoju i popularizaciji električnih vozila u našoj zemlji, na nedavno održanoj konferenciji „Beogradski dani energije“, u organizaciji Sekretarijata za energetiku grada Beograda.
Kako kaže u razgovoru za Biznis.rs, ove mere su grupisane po nivou odgovornosti: republičkom, gradskom i opštinskom.
„Na republičkom nivou potreban je ubrzani razvoj infrastrukuture, odnosno mreže punjača. Neophodno je i uvesti subvencije za instaliranje punjača. Zatim je potrebna izmena zakonske regulative – u oblasti energetike – kako bi se naplata električne energije za punjenje vozila vršila po potrošnji (kWh), a ne po vremenu parkiranja. Za kupovinu e-vozila potreban je veći iznos subvencija i trebalo bi uvesti ‘zelene’ registarske tablice za ovu vrstu vozila“, kaže naš sagovornik.
Ćorović podseća da će 2035. godina u Evropskoj uniji označiti kraj proizvodnje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, te da je u Srbiji preko potrebna obustava uvoza najvećih zagađivača – Euro 3 i Euro 4 polovnih automobila.
Kada su u pitanju gradovi i lokalne samouprave, i tu je potrebno sprovesti određene mere kako bi zaživela elektromobilnost.
„Kada je reč o gradu Beogradu, na tom nivou treba uvesti subvencije za nabavku električnih vozila, posebno za taksi službu. Predlog podrazumeva i pozitivnu diskriminaciju električnih taksija – kroz prioritetna mesta na stajalištima, posebne punjače i druge operativne pogodnosti. Takođe, grad bi mogao da pruži dodatni doprinos zelenoj tranziciji tako što bi vozila u vlasništvu ili zakupu grada Beograda bila električna, kao i da se razmotre nefinansijski podsticaji, poput vožnje žutom trakom, besplatnog parkinga i dozvole za ulazak u dostavne zone (poput Knez Mihailove) isključivo za električna vozila“, objašnjava Ćorović.
Pravovremeno delovanje institucija je vrlo bitno da bi se videle promene u ovoj oblasti, a nadležnima u Srbiji elektrifikacija nije prioritet već postoji zadrška, dok vreme brzo prolazi i rokovi ističu. Rezultati za sada nisu na zadovoljavajućem nivou, a Srbija je izuzetno važna trasa – te je infrastruktura od krucijalnog značaja. Ni pomenuta 2035. godina nije tako daleko.
Beograd bi trebalo da se ugleda na Oslo, Kopenhagen, Amsterdam ili Ljubljanu, gradove koji su daleko odmakli u elektrifikaciji i u „zelenom“ načinu razmišljanja i života.
U Srbiji samo osam javnih punionica za e-vozila
Optimizam postoji, jer se u Srbiji u narednom periodu očekuje višestruko povećanje broja hibridnih i električnih vozila, te je neophodno obezbediti infrastrukturu (punionice) koja može da isprati te projekcije, ali i stimulisati zamenu klasičnih vozila električnim, imajući u vidu značaj smanjenja emisije štetnih gasova za životnu sredinu, navodi se u ovogodišnjem izdanju Sive knjige NALED-a.
“Prema podacima JP ‘Putevi Srbije’, trenutno postoji osam javnih instaliranih punionica za električna vozila, na glavnim putnim pravcima u Srbiji, snage 22-50 kW. Dodatno, od 2021. godine funkcionišu tri ultra brze elektro punionice, maksimalne izlazne snage 175 kW, koje su locirane na platou bivše naplatne stanice ‘Niš’ i postojeće naplatne stanice ‘Beograd’”, stoji u Sivoj knjizi.
Nove elektro punionice odgovaraju svim neophodnim standardima i pogodne su za trenutnu i sledeću generaciju e-automobila.
JP Putevi Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su sredinom 2024. godine sproveli tender za postavljanje 16 „zelenih stanica“ na kojima će biti postavljeno od pet do deset električnih punjača, pri čemu bi najmanja brzina punjača bila 150 kW.
Električni i hibridni automobili čine gotovo trećinu proizvodnje u EU
Tokom 2024. godine 43 odsto svih automobila uvezenih u Evropsku uniju bili su električni ili hibridni, što predstavlja smanjenje od jednog procentnog poena u odnosu na 2023. Istovremeno, u izvozu iz EU udeo električnih i hibridnih automobila porastao je na 28 odsto, što je povećanje od jednog procentnog poena u poređenju sa prethodnom godinom.
U poređenju sa 2017, kada je udeo ovih vozila iznosio svega osam odsto u uvozu i dva odsto u izvozu, zabeležen je značajan rast trgovine ovim tipovima automobila, objavio je Evropski zavod za statistiku (Eurostat).
Kada je reč o udelu prema vrsti vozila, potpuno električni automobili u 2024. godini činili su 16 odsto uvoza i 12 odsto izvoza, što je rast u poređenju sa podacima iz 2017. godine, kada je uvoz iznosio jedan odsto, a izvoz 0,8 odsto.
Plug-in hibridni automobili činili su šest odsto uvoza i pet odsto izvoza prošle godine, dok je 2017. godine uvoz iznosio 0,6 odsto, a izvoz jedan odsto. Udeo full hibridnih automobila (ne-plugin) 2024. godine iznosio je 21 odsto uvoza i 11 odsto izvoza, što je povećanje u odnosu na 2017. kada je uvoz iznosio šest procenata, a izvoz 0,4.
EU je u 2024. godini potrošila 42,4 milijarde evra na uvoz električnih i hibridnih automobila iz zemalja van EU, što predstavlja pad od 12 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je na uvoz potrošeno 48,3 milijarde evra. Istovremeno, izvoz ovih vozila iz EU iznosio je 57,3 milijarde evra, što je smanjenje od osam odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je izvezeno električnih vozila u vrednosti od 62,5 milijardi evra, pokazuju podaci Eurostata.
Stabilna trgovina električnim i hibridnim automobilima u EU
Od ukupno 12,1 milion automobila proizvedenih u EU 2024. godine, gotovo trećinu su činili električni ili hibridni modeli – 3,9 miliona, što predstavlja blagi rast u odnosu na 2023. godinu, kada je proizvedeno 3,8 miliona takvih vozila. Od toga je 13 odsto automobila bilo električno, šest odsto su činili plug-in hibridi, a 13 odsto full hibridi.
Ukupna vrednost proizvodnje automobila u EU prošle godine iznosila je 322 milijarde evra, što je pad u odnosu na 337 milijardi u 2023.
Među ovim vrstama vozila, električni automobili imali su najveću vrednost sa 57 milijardi evra, što je pad u odnosu na 2023. godinu kada je njihova proizvodnja iznosila 66 milijardi evra. Na drugom mestu su fuull hibridni automobili sa 36 milijardi evra, što predstavlja rast u odnosu na prošlu godinu kada je vrednost njihove proizvodnje iznosila 34 milijarde evra.
Plug-in hibridni automobili su sa 29 milijardi evra takođe zabeležili rast u odnosu na 2023. godinu kada je vrednost proizvodnje iznosila 24 milijarde evra. Tako su u ukupnoj vrednostu proizvodnje 18 odsto činili električni automobili, 11 full hibridi i devet odsto plug-in hibridi.
Izvor: Biznis.rs