Kinezi su pokrenuli projekat planiranja 123 kilometra dugog železničkog tunela, koji će većim delom voditi ispod mora.
Bohajsko more je deo Žutog mora, povezano preko Bohajskog prolaza
Tunel koji novi zvanično ime "Bohai Strait Cross‑Sea Corridor", a može se naći pod imenima "Bohai Strait Tunnel" ili "Dalian-Yantai Tunnel" i treba fundamentalno da promeni transportnu kartu severoistočne i istočne Kine. Cilj je da se ovim podmorskim tunelom poveže lučki grad Dalian sa gradom Yantai i tako uštedi više sati vremena u transportu.
Duži od Evrotunela
Radi se o jednom i najvećih svetskih tunelskih projekata - tunel za brzu železnicu, koji će voditi ispod Bohajskog prolaza. Plan je da tunel bude dugačak 124 kilometra, od čega je približno 90 kilometara u potpunosti ispod vode. Poređenja radi, trenutno najduži podvodni tunel na svetu je Evro tunel, koji ispod Lamanša spaja Francusku i Veliku Britaniju i dugačak je 50,45 kilometara.
Plan je da Bohai tunel bude deo kineske mreže brzih železnica. Tako bi se vozila mogla utovariti u vagone (kao kod Evrotunela) i Bohajski moreuz preći za samo 40 minuta. O kakvoj se uštedi vreman radi, govori i činjenica, da trenutna trajektna veza traje oko devet i po sati. Putovanje kopnom traje još duže, jer zbog obilaženja obale udaljenost iznosi više od 1.000 kilometara.
Tunel bi poseban značaj imao za teretni saobraćaj, jer bi se time pojednostavili lanci snabdevanja i ubrzao ekonomski razvoj ovog regiona.
Koliko će koštati?
Geološka istraživanja pokazuju da će tunel biti u zoni opasnosti od zemljotresa. Morsko dno ispod Bohajskog prolaza pokazuje složenu geologiju, a područje se nalazi unutar seizmički aktivne zone. Prema prvim planovima, tunel će biti tako projektovan da mora da izdrži zemljotres magnitude do 8 stepeni Rihterove skale. Zato će se struktura tunela nalaziti na dubini od najmanje 30 metara ispod morskog dna, u podlozi koja je praktično kamena, što bi značajno smanjilo pritisak vode. Plan predviđa izgradnju tri tunela: dva velika za železnički saobraćaj i jedan srednje veličine, koji bi služio za održavanje i bezbednost.
S obzirom da tuneli moraju da zadovolje najstrože standarde bezbednosti, zaptivanja i ventilacije, to značajno povećava cenu njegove izgradnje. Troškovi se procenjuju na 300 milijardi jena, što je otprilike 36,6 milijardi evra. Ovo čini ovaj projekat jednim od najskupljih ove vrste na svetu. Da li će obim putničkog i teretnog saobraćaja nadoknaditi ove troškove, u velikoj meri će zavisiti od obima saobraćaja i nepredviđenih rizika.
Prognoze
Očekuje se da izgradnja tunela traje oko 15 godina, nakon što zvanično otpočne. Tačan datum zavisi od dozvola i tehničkih odluka. O ovom tunelu se govori od 1990. godine, međutim tek sada su predstavljeni jasnije definisani planovi za njegovu izgradnju, koja bi trebala otpočeti uskoro. Zanimljivo je, da je interes za učešće u izgradnji ovog tunela pokazala i Nemačka. Tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, 2012. godine je bila u poseti Kini, gde je sa tadašnjim kineskim premijerom, Wen Jiabaom, razgovarala o ovom projektu.
Izvor: Automagazin.rs / Aleksandar S.
Foto: Adobe Firefly / Google maps