U Nemačkoj, najvećem evropskom tržištu automobila, studija Centra za automobilska istraživanja (CAR) iz Bohuma pokazuje da se razlika u ceni između električnih i ekvivalentnih modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem značajno smanjila za samo godinu dana.
Ovo je snažan signal, ali ga treba posmatrati sa rezervom kada se analizira situacija na srpskom tržištu. Prema podacima CAR, početkom 2025. godine električni automobil je u proseku koštao više 7.300 evra više od ekvivalentnog modela sa SUS motorom. Do decembra, ta razlika je pala na samo 1.340 evra. Studija se zasniva na analizi stvarnih transakcionih cena koje su kupci platili za 20 najprodavanijih električnih i benzinskih modela u Nemačkoj. Proizvođači su primenili značajne popuste na obe strane - u proseku 18,1% za električne i 19,3% za benzinske modele.
Kao rezultat, tržišni udeo električnih automobila u Nemačkoj porastao je sa 13% na više od 22% za godinu dana, bez subvencija za kupovinu i bez značajnog ubrzanja u razvoju infrastrukture za punjenje. Zaključak je jasan: električni automobil je pronašao svoje mesto na tržištu, a nove subvencije bi bile nepotrebne, pa čak i kontraproduktivne.
Električna Grande Panda je skuplja od hibrida za 6.240 evra
Da li se ova optimistična slika nemačkog tržišta poklapa sa realnošću kod nas? Da bismo to proverili, analizirali smo cene dva popularna modela koja se nude u sve tri verzije - sa benzinskim motorom, kao hibrid i električnim pogonom. Fiat Grande Panda se, kao što znate, proizvodi u Kragujevcu. Električna verzija startuje od 23.990 evra dok je cena hibrida 17.750 evra (sa popustom 17.490 evra). Razlika u ceni je neverovatnih 6.240 evra što je daleko od proseka u Nemačkoj. U odnosnu na benzinsku Grande Pandu (15.750 evra, sa popustom 15.490 evra), električni Fiat iz Šumadije je skuplji za 8.240 evra. Kad se na to doda i nerazvijena mreža punjača u Srbiji, jasno je da elektro “velika panda” nema budućnost kod nas. To je, međutim, jedna strana. Država je u 2025. davala subvencije od 5.000 evra za kupovinu e-vozila i u tom slučaju, električna Grande Panda je samo 1.240 evra skuplja od hibridne. U tom slučaju, pobedili smo i nemački prosek (1.340 evra).
Slično možemo da kažemo i za novi Citroen C3 - razlika u ceni između hibrida (20.990 evra. 19.490 evra sa popustom) i električnog modela (28.190 evra, 26.690 evra sa popustom) je 7.200 evra (računamo “punu cenu”, bez popusta), a između e-C3 i verzije sa benzinskim motorom (17.440 evra, 15.940 evra sa popustom) je čak 10.750 evra. Sa subvencijom, električni C3 je 2.200 evra skuplji od hibrida. Samo - još se ne zna da li će subvencija da bude i u 2026. godini, koliko će da iznose i koliko će novca da bude izdvojeno. Jer, 170 milion dinara (oko 1,45 miliona evra) prošle godine bilo je dovoljno da se pokrije kupovina 290 električnih automobila.
Problem je i što su benzinci sve skuplji
Postoji i značajna pristrasnost u globalnom tumačenju ovih studija. Ako se razlika između benzinskih i električnih automobila smanjuje, to nije samo zato što električni postaju jeftiniji. To je takođe, a možda i pre svega, zato što su cene automobila sa benzinskim motorima poslednjih godina značajno porasle. Strože norme (CAFE, GSR 2, EURO 7), rastući industrijski troškovi i sve veća složenost hibridnih pogona znače da SUS motori više nisu “jeftino” rešenje kao nekada. Ova inflacija mehanički doprinosi približavanju cena dve tehnologije, čak i bez cenovne revolucije na strani električnih vozila. Putanja je jasna - tržište se kreće ka izjednačavanju cena između električnih i benzinskih modela u narednim godinama. Za vozače u Srbiji, realnost je i dalje drugačija. U 2026. godini, električni automobil ostaje znatno skuplji izbor pri kupovini, posebno ako ne bude subvencija.
Izvor: Sportal.blic.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Fiat / Citroen