U današnjim novim automobilima stop svetla postaju toliko istaknuti deo ukupne slike da se njihova prvobitna funkcija polako potiskuje u drugi plan.
Međutim, autoindustrija nikada nije došla na tako sjajnu ideju kao Mercedes-Benz sedamdesetih. Otprilike u to vreme, počeli su da stavljaju rebrasta zadnja svetla na svoje automobile, koja su i danas predmet dobrih komentara, a koja su brzo postala prepoznatljiva kao i bubrezi na BMW-ovima.
Taj specifični dizajn se menjao u većoj ili manjoj meri tokom decenija, ali je preživeo i do 2000-ih pre nego što ga je zamenio aerodinamičniji dizajn. Međutim, izgled je bio samo sekundarni faktor kod ovog dizajna. Naime, osmišljen je da bi se povećala vidljivost.
Otkriveno je da rebrasti dizajn ima nekoliko prednosti. Duboko urezana, rebrasta površina svetla dizajnirana je tako da se, kada se automobil vozi po lošim, blatnjavim putevima, blato i prašina talože u udubljenjima između "rebara", a vetar tu raznosi prljavštinu. Zahvaljujući tome, izbočene ivice ostaju čiste, a svetlost lampe ostaje jasno vidljiva vozačima iza, čak i kada je svetlosno telo prljavo. Rebra su takođe učinila donji deo automobila vidljivijim sa strane.
Pošto abažur nije imao glatku površinu, rebra su delovala kao vrsta prizme i prelamala svetlost u više smerova, tako da svetlo pozicije i stop svetlo nisu sijali kao jedna zaslepljujuća tačka, već su bili jasno vidljivi iz šireg ugla, bez obzira na uslove.
Razlog nestanka takvih svetlosnih tela nije samo promena filozofije dizajna. Širenjem LED tehnologije, takvi trikovi više nisu bili potrebni, a njihova prednost je nestala.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Mercedes