Studiju su zajednički naručili EIT Urban Mobility, ChargeUp Europe i ACEA. Prema njenim rezultatima, do 2030. godine bilo bi potrebno oko 24,7 milijardi evra ulaganja u evropske distributivne elektroenergetske mreže kako bi se podržao očekivani rast broja električnih vozila. Primenom inteligentnog upravljanja opterećenjem koje nastaje prilikom njihovog punjenja, potrebna ulaganja mogla bi da budu smanjena na približno 14,1 milijardu evra.
Studija pod nazivom „Electricity Grids in Europe“ procenjuje kako bi očekivani rast broja baterijskih električnih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila mogao da utiče na distributivne elektroenergetske mreže širom EU27 i tri zemlje Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Na osnovu šest urbanih modela, analiza je primenjena na 64 urbana centra kako bi se procenilo na koji način ulaganja, digitalizacija i fleksibilnost mogu pripremiti evropske elektroenergetske mreže za prelazak na mobilnost sa nultom emisijom na najefikasniji i ekonomski najisplativiji način.
Posebna pažnja posvećena je upravljanju opterećenjem koje stvaraju električna vozila. Ono podrazumeva kontrolu snage punjenja gotovo u realnom vremenu, kako bi se sprečilo preopterećenje mreže tokom perioda najveće potrošnje električne energije, uz odgovarajuću infrastrukturu za merenje i komunikaciju.
U kombinaciji sa digitalizacijom mreže, pametno punjenje omogućava bolje korišćenje postojećih kapaciteta i smanjuje potrebu za fizičkim jačanjem mreže, istovremeno omogućavajući pouzdanu integraciju miliona električnih vozila. Studija, međutim, naglašava da takva rešenja ne mogu u potpunosti eliminisati potrebu za daljim ulaganjima u mrežnu infrastrukturu.
Očekuje se da će se uvođenje električnih vozila ubrzati tokom narednih godina. Prema Siemensovom modelu, do 2030. godine baterijska električna vozila mogla bi da čine 27,3% voznog parka putničkih automobila u Švedskoj, 15,7% u Nemačkoj, 4,6% u Italiji, 4,5% u Španiji i 2,5% u Poljskoj. To predstavlja povećanje od 3,4 do 5,3 puta u odnosu na nivo iz 2024. godine.
Još brža elektrifikacija očekuje se na pojedinim tržištima u segmentu komercijalnog transporta. Kada je reč o lakim vozilima, predviđa se da će udeo baterijskih električnih vozila dostići 22,7% u Švedskoj, 9,1% u Nemačkoj i 5,9% u Poljskoj, dok bi se vozni park električnih dostavnih vozila u Poljskoj mogao povećati gotovo deset puta.
Kako logističke kompanije sve više elektrifikuju svoje vozne parkove radi ostvarivanja klimatskih ciljeva i poboljšanja kvaliteta vazduha u gradovima, obezbeđivanje dovoljnog kapaciteta elektroenergetskih mreža za punjenje u depoima i punjenje komercijalnih vozila dobijaće sve veći značaj.
Analiza pokazuje i da mesto i vreme punjenja vozila značajno utiču na opterećenje lokalne mreže. Modelovanjem punjenja kod kuće, na radnom mestu, na javnim punjačima, tokom putovanja i u depoima, procenjeno je da će do 2030. godine oko 55–62% vlasnika električnih vozila u posmatranim gradovima imati mogućnost punjenja kod kuće. To dodatno naglašava značaj niskonaponskih distributivnih mreža u procesu elektrifikacije evropskog transporta.
Među ključnim nalazima studije izdvajaju se:
• U 64 analizirana urbana centra očekuje se da će se broj baterijskih električnih vozila do 2030. godine povećati 3,8 puta, zbog čega će svaki od njih zahtevati određeni nivo jačanja distributivne mreže.
• Najveći pritisak očekuje se na niskonaponskoj mreži – čak 77,7% ulaganja u fizičko jačanje mreže odnosi se na ovaj nivo, prvenstveno zbog punjenja električnih vozila u stambenim objektima.
• Potrebe za ulaganjima značajno se razlikuju širom Evrope. Najveći udeo očekuje se u Centralnoj Evropi, a slede nordijske zemlje, Istočna i Južna Evropa.
• Gradovi sa manjim mogućnostima za punjenje vozila kod kuće više će se oslanjati na javnu infrastrukturu, zbog čega je neophodno uskladiti razvoj mreže punjača sa planiranjem elektroenergetske mreže.
Bez primene sistema za upravljanje opterećenjem koje stvaraju električna vozila, studija procenjuje da će do 2030. godine biti potrebno oko 24,7 milijardi evra za jačanje mreže. Uz inteligentno upravljanje opterećenjem, taj iznos mogao bi da bude smanjen na 14,1 milijardu evra, čime bi se izbegla ulaganja u vrednosti od čak 10,6 milijardi evra.
Rezultati studije ukazuju da će digitalizacija elektroenergetskih mreža, pametno punjenje i koordinisano planiranje energetske i infrastrukture za punjenje imati sve značajniju ulogu u stvaranju uslova za dalji razvoj e-mobilnosti u Evropi.
Izvor: Srpska Asocijacija uvoznika vozila i delova / ACEA
Foto: AI