Yugo na Nirburgringu

Reakcije na naše putovanje su izgledale otprilike ovako – Gde ideš na odmor? U Nemačku?! A što tamo? Aha, je l’ tamo ima neka staza? Tamo može da vozi ko god hoće? Pa, je l’ taj Jugo spreman za te trke? Taj tvoj drugar je baš lud. Srećno, lepo se provedite. Naš odmor je trajao deset dana, pripremali smo se deset meseci, a mi ćemo ga prepričavati deset godina. Ovo je priča o ringu, Jugu, ljudima, putovanju, Budžu i automobilima.

Od našeg povratka u Zerbien prošlo je manje od nedelju dana i za utiske koje smo poneli sa sobom morali smo da unajmimo još jednu prikolicu. Jedva su nas pustili preko granice. Gospodo, je l’ imate nešto da prijavite? Dobri moj cariniče, nisi ni svestan šta donosimo u svojim glavama… Sećate li se kada ste bili redari u osnovnoj školi i došao je red na vas da obrišete tablu, a sunđer spava u kofi vode, natopljen preko krajnih granica? Zamenite vodu sa događajima, prizorima, emocijama i iskustvima iz Nurburgring-a, a sunđer je naš skromni, zakržljali mozak. Tako se osećamo.

Ako vam je naporno da pored svih radosti sa OI čitate i naša iskustva, evo odmah kratkog sumiranja događaja. Jugo je kući doneo tri pehara. Prvo mesto je osvojio u klasi: Klassen bis zu 1600cc, zatim dva treća mesta u klasi Italienisch Youngtimer und Ruhe i Wandern Unsinn. Najbrži krug je zabeležen trećeg dana takmičenja, po zvaničnom GPS merenju na stazi, Jugo je postavio vreme od 08:44:23. I da, što se tiče Lamba, naravno da je kočio, jer se na snimku ne vidi trenutak kada su mu redari signalizirali plavom zastavom da propusti Juga pošto ga sve vreme guši.

Kompletan članak pročitajte na sajtu Bud3.net