Istočnoevropski automobili nisu imali puno šansi za uspeh na američkom tržištu

Ako izuzmemo Zastavin izvoz Jugića u SAD, malo koji istočnoevropski proizvođač je uspeo da postigne nešto slično. U to vreme je pored domaće autoindustrije jedino japanska bila dovoljno snažna za tržišnu kompetitivnost. Danas su tu itekako prisutne i korejske marke, a primetan je i dolazak kineskih vozila.

A negde između tih 1980-ih i dolaska novih marki na američkom tržištu su se nudila i ruska vozila. Bolje rečeno, vozila su bila prisutna na američkom tlu, piše Index.hr. Iza projekta uvoza ruskih proizvoda je bio Holt Hickman koji je početkom milenijuma s ruskim industrijalcima odlučio da produbi saradnju, pa je otvorio firmu East Motors i pokrenuo salon automobila. U izložbenom prostoru salona na površini nešto većoj od 220 kvadrata firma je imala izloženo nekoliko dostavnih vozila i minibusa GAZelle, GAZ Sobol monovolumen kao i nekoliko primeraka GAZ-3111 modela kod nas poznatijeg kao Volga. Zanimljivo je da se radi o predserijskom modelu proizvedenom u manje od 500 primeraka koji na kraju i nije u potpunosti zaživeo zbog bankrota kompanije.

Bez obzira na cenu, zastareli automobili bi teško mogli da nađu put do kupaca na američkom tržištu, gde na kraju i nisu mogli zbog bezbednosnih i emisijskih razloga. Nudili su se po početnoj ceni od oko 5000 USD, što bi i u današnjim okvirima bilo manje od najjeftinijeg modela, Mitsubishija Mirage (Space Star).

Osim nekonkurentne tehnologije ovi automobili su imali još jednu prepreku. Naime, politika salona je bila da se automobili ne prodaju američkim građanima. Štaviše, sva stakla salona bila su zatamnjena, pa ni prolaznici nisu mogli da bace oko na ponosne predstavnike ruske autoindustrije.

Priča ide dalje. Ovaj salon je trebalo da postane reprezentativno mesto preko kojeg bi se južnoamerički distributeri upoznavali s asortimanom GAZ-a i nudili ga na svojim tržištima. Do tada je konkurencija iz VAZ-a na tržište južne i centralne Amerike (u dve decenije, 1980. - 2000.) plasirala oko 600.000 automobila. Sada je i GAZ želeo deo kolača, a ideja je bila da vozila putuju iz Estonije brodom do Baltimora i zatim se šalju na pomenuta tržišta u razvoju. Salon u Forth Worthu je trebalo da bude samo baza za buduće operacije. East Motors je imao plan da godišnje plasira oko 25.000 GAZ-ovih vozila preko bare do pomenutih tržišta.

Sudeći po nedostatku bilo kakvih daljnjih informacija, posao je propao, a ne zna se ni sudbina vozila koja su se nalazila u salonu.

Izvor: Index.hr

Foto: Twitter / Keith Barry