Kako prenosi Politika, na Sajmu automobila u Beogradu za nekoliko dana prodato je oko dve hiljade automobila. Možemo li se samo po toj činjenici nadati boljim danima na domaćem tržištu putničkih vozila? Po oceni dr Milana Vukasovića, predsednika Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova automobila, taj podatak je više razlog za „uzdržani optimizam”, jer je, po njemu, on pre izraz interesovanja kupaca nego, kako se izrazio, nekakvog stabilnijeg oporavka domaće kupovne snage potrošača.

Vukasović i dalje smatra da su uvoznici vozila, još uvek, u teškoj situaciji i da bez veće podrške resornog ministarstva, poslovnih banaka i lizing kompanija, ne mogu sami da održe poslovanje privredne grane, koja zapošljava više od 36.000 ljudi i veoma doprinosi budžetu (porezima, akcizama na gorivo, putarinom).

Dr Miloš Petrović, državni sekretar u Ministarstvu privrede rekao je da taj resor podržava njihove napore i da im se, „bez obzira što se uvoznici vozila, često doživljavaju kao „trošak države” zbog odliva deviza, tim kompanijama, mora obezbediti da normalno rade i privređuju. Prodajom automobila, rekao je Petrović, pokreće se privredna aktivnost za koju je vezano, posredno, 150.000 naših građana.

Srbija je, podseća, poslednjih desetak godina uložila bezmalo dve milijarde dolara u auto-industriju. To je najveća investicija po privrednim granama u poslednjoj deceniji. Uloženo je 114 miliona evra bespovratnih sredstava za 58 projekata i zapošljavanje 16.000 radnih mesta od čega je najveći broj izvan Beograda. Nemačka, Južna Koreja, Italija i Amerika najviše su uložile, ali i dobile najveće subvencije države za 35 projekata i nova radna mesta. Tako je 10 kompanija iz Nemačke za zapošljavanje 6.900 ljudi dobilo 47 miliona evra, Južna Koreja – 28,5, a američke za dva projekta i zapošljavanje 900 radnika – 12 miliona evra.

U auto-biznisu, kod nas, 20 kompanija zastupa čak 35 svetskih brendova. To znači da im je naše tržište važno ali, nažalost, svega je pet sa domaćim kapitalom. Prema podacima iz Agencije za privredne registre u Srbiji ima 271 firma u auto-biznisu u kojima je direktno zaposleno 30.214 ljudi. Mnogi iz ove branše posluju samo preko interneta.

Cilj je, smatra Petrović, da se napravi model kako bi svi privredni subjekti, koji se bave ovim poslom, poslali sliku o dobroj situaciji za ulaganje u našu auto-branšu. Pored „Fijata” najmanje još dva brenda mogla bi da sklapaju automobile u Srbiji. Pitanje je zašto se „Suzuki” nije „spustio” još samo 100 kilometara južno od Mađarske i napravio novu liniju za „suzuki vitaru” kod nas, ili „Mercedes” za sklapanje male „A klase”. Jer, ako dođu svetski giganti, barem sa jednim modelom za početak, povećaće broj proizvođača komponenti i drugih delova prateće auto-privrede, rekao je Petrović dodavši da je Srbija „prirodni” centar auto-industrije čitavog regiona.

Đorđe Nestorović član upravnog odbora Udruženja proizvođača drumskih vozila, nije baš srećan zbog stanja u kom se nalaze proizvođači, pre svih, teretnih vozila.

– Razlog je prvenstveno loša privatizacija. Prvo su, nezavisno, nerezonski, privatizovani proizvođači auto-komponenti i praktično ostavili finalnu proizvodnju bez „ruku i nogu” za rad. Jer sve domaće firme, privatizovane stranim kapitalom, zapravo, kroz proizvodnju komponenti, „proturaju” proizvode stranih brendova. Kao i sve, nas proizvođače „guši” i uvoz polovnih vozila (teških, lakih kamiona i dostavnih vozila), gde u „borbi” sa najvećim svetskim brendovima, makar i polovnim, ne možemo da „izađemo na kraj”. Dokaz za ovo je i podatak da je svega oko 200 novih lakih dostavnih i komercijalnih vozila prodato u Srbiji 2014. godine, rekao je Nestorović.

– Uvoz polovnjaka je sedam do osam puta veći od novih automobila, a još uvek, u našu zemlju ulaze vozila sa „euro tri” motorima stara i po 15 godina – kategoričan je Vukasović.

Milan Belin iz „Reno–Nisan Srbija” očekuje da će uslovi za uvoz polovnih vozila da se promene. Smatra da ima mestu optimizmu ili da barem neće imati lošiju godinu od prošle. Očekuje prodaju ove godine oko 1.200 vozila „Reno”, 1.500 „Dačija” i 550 „Nisan” modela.

Dušan Đurašević uvoznik „Suzukija” smatra da bi ova godina mogla biti početak „izlaska iz tunela”. – Dugo smo gradili, još od 1999. godine tržište do rekordne 2008. godine, a onda je započeo pad. Prošle godine prepolovljen je pad prometa. Sa 750-800 prodatih automobila spali su na 350, rekao je Đurašević.

Dragan Nenadović direktor „Opel Srbija” misli da bi 2015. godina morala da bude početak oporavka i rasta prodaje vozila u Srbiji, prvi put nakon 2008. godine i tada rekordno prodatih 57.000 novih automobila.

Izvor: Politika.rs

Foto: arhiva Autoblog.rs / Sajam.rs