"Mečka ili folksvagen", "Italijan ili Francuz", "benzinac ili dizelaš", pitanja su koja su decenijama mučila srpske vozače. U trećoj dekadi 21. veka, nedoumice su se promenile, pa se sada vozači pitaju - koji automobil se najmanje krade, kao i koji najmanje troši, navodi N1. Zato smo istražili koji se automobili najviše voze u Srbiji, koji brend se najviše prodaje, koji se novi modeli automobila najviše kupuju, i da li su "Nemci" i dalje lideri u kupoprodaji među polovnjacima.

Prema rеčima gеnеralnog sеkrеtara Srpskе asocijacijе uvoznika vozila i dеlova Borisa Ćorovića, podaci koji su zaključni sa 30. novembrom kazuju da od pet najprodavanijih modela novih automobila u Srbiji čak četiri pripadaju brendu „škoda“.

„Na prvom mestu po prodaji je ‘škoda oktavia’, na drugom je ‘škoda skala’, treće mesto pripada ‘tojoti koroli’, na četvrtom ‘škoda superb’, dok je na petom mestu ‘škoda kamik’. Tajna u ovoj svojevrsnoj dominaciji ‘škode’ leži što mnoga prvna lica, firme kupuju ove modele i to je to. To je što se kupuje i vozi na našim putevima“, navodi Ćorović.

Govoreći o najprodavanijim automobilima prema brendovima u kategoriji putničkih automobila, navodi da i tu više nego ubedljivo vodi „škoda“.

„Za prvih 11 meseci prodato je 5.027 ‘škoda’. Broj dva je ‘tojota’, prodato je 1.963 vozila. Dakle, razlika je više nego očigledna, i zato kažu da je ‘škoda omiljeni službeni auto u Srbiji’. Na trećem mestu po prodaji među brendovima je ‘hjundai’, sa 1675 vozila. Sledi folksvagen sa 1.559 vozila. Na petom mestu je ‘dačia’ sa 1.452 vozila, dok je na šestom mestu ‘reno’ sa 1.355 automobila. Zatim ide ‘kia’ sa 1.218 modela. ‘Bmw’ je na osmom mestu sa 1.092 vozila, a ‘audi’ na devetom mestu sa 976 vozila’. Na desetom mestu je ‘mercedes’ sa 830 vozila“, kaže Ćorović. Pojašnjava da su to automobili koji su po prvi put registrovani kod nas.

„U suštini, to je prodaja, svako ko kupi automobil, mora da ga registruje. Ovo su podaci koji objedinjuju i privatna i fizička lica“, dodaje gеnеralni sеkrеtar Srpskе asocijacijе uvoznika vozila i dеlova. On objašnjava da je i prošle godina bila slična situacija, a da su prva tri brenda zauzimala istu poziciju, s tim što je prodaja „škode“ prošle godine bila manja za nešto više od 21 odsto, ‘tojota’ je neznatno imala neznatno veću prodaju, dok je ove godine ‘hjundai’ imao rast od jedan odsto u odnosu na prošlu godinu.

Oko 2.000 električnih automobila

Komentarišući prodaju električnih automobila, Ćorović je rekao da u Srbiji postoji negde oko 2.000 registrovanih električnih automobila.

„Prodaja je rasla iz godine u godinu. Tome je pomogla činjenica da država daje subvenciju za kupovinu takvih automobila. Za 100 odsto električne modele se dobija 5.000 evra, dok se za hibride dobija 3.500 i 2.500 evra“, objašnjava on.

Inače, za prvih 11 meseci ove godine je prodato 267 novih potpuno električnih automobila. Procenjuju se da je u istom periodu uvezeno i 200 polovnih električnih automobila.

„Hibridnih je uvezeno za prvih 11 meseci 5.280, što je značajno više od kategorije potpuno električnih. Preciziram da se radi o kombinaciji dizel-struja i benzin-struja“, kaže Ćorović.

Nisku brojku prodatih električnih automobila tumači još uvek visokom njihovom cenom za našu platežnu moć.

„Golf klasa električnih automobila je između 40.000 i 45.000 evra. A ovi manjii, gradski automobili, cena im je između 25.000 i 30.000 evra. Podsećam na najavu da bi uskoro trebalo i da se krene sa prooizvodnjom domaćeg automobila na struju iz Kragujevca, i to bi trebalo da krene krajem sledeće godine. Prema istim najavama, cena bi iznosila oko 20.000 evra“, ukazuje Ćorović.

Uslovno rečeno domači proizvođač „Fijat“ nalazi se u gornjoj delu tabele, na 12. mestu po prodaji putničkih vozila, sa 685 prodatih modela za prvih 11 meseci u 2023. godini, ali sagovornik N1 ističe da je ova kompanija uspešna po prodaji lakih komercijalnih vozila (pikapovi, kombiji). Tu „fijat“ mnogo bolje stoji. Prodali su 1.136 komada i lider je na tabeli u konkurenciji tih tipova vozila. Oni čine čak četvrtinu ukupno prodatih lakih komercijalnih vozila na našem tržištu.

Podaja polovnih automobila: Lideri „folksvagen“ i „audi“

U kategoriji polovnih automobila, prema podacima portala „Polovniautomobili.com“, lider je folksvagen, dok je na drugom mestu ‘audi’. Treći je opel, četvrti je ‘pežo’, a na petom mestu je ‘reno’. Na šestom mestu je „bmw“.

Kako objašnjava Petar Veličković, portparol ovog portala, ovi podaci se odnose na polovnjake iz uvoza koji su ove godine po prvi put registrovani u Srbiji. Dodaje da je u prvih 10 meseci 2023. prodato je za četiri odsto manje polovnih vozila u odnosu na isti period prošle godine.

„Govorimo o polovnjacima iz uvoza, koji su prvi put registrovani u našoj zemlji. Ovi podaci su na neki način nastavak trenda pada prodaje polovnjaka koji je prisutan poslednjih par godina. Naravno, jedan od najvažnijih faktora za pad prodaje jesu cene polovnih vozila, koje su i dalje visoke. To pokazuju i podaci sajta Polovni automobili. Tako je recimo, prosečna cena svih putničkih automobila starosti između 11 i 15 godina oglašenih na našem sajtu u januaru ove godine iznosila je 6.733 evra. Već u septembru prosečna cena dostigla je 6.840 evra, što je rast za 1,59%. Poređenja radi, u septembru prošle godine cena takvih polovnjaka iznosila je 5.745 evra“, kaže za N1 Veličković.

Ukazuje da ne treba zaboraviti ni ostale faktore za lošije prodajne rezultate, a to su aktuelna geopolitička situacija, rast inflacije, „što realno kupcima stvara dozu opreznosti i nesigurnosti“.

„Takođe, još jedno vrlo značajna informacija jeste da su od septembra povećani troškovi prilikom samog uvoza polovnih vozila. Dodatni problem predstavlja činjenica da u ovom momentu nije moguće davati dugoročne prognoze kretanja cena polovnih automobila. Pre svega jer mi uprkos brojnim najavama i dalje ne znamo da li će od 1. januara 2024. godine biti zabranjen uvoz korišćenih vozila sa normama Euro 3 i Euro 4. Osim toga, nema zvaničnih informacija da li će i kada zaživeti program subvencija za kupovinu polovnjaka Euro 6 standarda uz reciklažu starih automobila sa dizel motorima sa normama Euro 1, Euro 2 i Euro 3. To su faktori, uz naravno dozvolu uvoza polovnjaka iz Amerike, koji će početi kada bude usvojen novi Pravilnik o ispitivanju vozila, koji bi trebalo da imaju direktan uticaj na kompletno tržište polovnjaka u Srbiji“, zaključio je Veličković.

Izvor: N1 info

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Škoda / Toyota / Audi