Istorija: Volkswagen Golf

Preuzeto sa: BrzaBrzina.com

Teško je zamisliti automobil čije predstavljanje je bilo bitnije za kompaniju nego što je Golf predstavljao za Volkswagen.

U poslednjih 38 godina Volkswagen je prodao 28.5 miliona Golfova širom sveta plus još dodatnih šest miliona Jetta koja je delila bazu i većinu mehanike sa Golfom, ali to je samo deo uspeha nemačkog giganta. O razvoju Volkswagena ste ranije imali priliku da čitate na našem sajtu i sve je počelo sa Bubom još pre Drugog Svetskog Rata sa željom Adolf Hitlera da napravi nemački narodni automobil. Tokom 1940ih i 1950ih godina Buba, kao i van Type 2 (Bus), se prodavali u visokim brojevima što je dozvoljavalo Volkswagenu investicije u ostatak linije. Tokom 1960ih godina Buba je polako počela da pokazuje svoje godine i nekada velika prodaja je počela da pada.

Volkswagen je eksperimentisao sa dva modela (Type 3 i Type 4) koji su vremenom trebali da zamene Bubu, ali i pored veće tehnologije, moćnijih motora i modernijeg dizajna oba modela nisu zabeležili prodaju kakvoj se Volkswagen nadao. Tokom 1969. godine dešava se ključni momenat u istoriji Volkswagena kada je kupljen nemački NSU. NSU je u tom momentu imao dva značajna proizvoda – model Ro 80 koji se pojavio u prodaji dve godine ranije kao i novi model K70 koji je trebao da debituje 1970. godine. Kupovinom NSU Volkswagen je dobio ono šta mu je značajno bilo potrebno, a to je automobil sa prednjom vučom, motorom napred i vodenim hlađenjem.

K70 je opstao u proizvodnji samo pet godina najviše zato što je u velikoj meri konkurisao Volkswagenovom Audi 100, ali je služio kao baza za najprodavaniji Volkswagenov model svih vremea – Golf. Nemački gigant je počeo rad na Golfu početkom 1970ih godina, a u pitanju je bio kompakt hatchback u verzijama sa troje i petoro vrata, motorom napred i prednjom vučom. Iako je ova klasa postojala i ranije i mnogi smatraju 1965 Renault 16 kao osnivača klase, ipak je Golf taj koji je popularizovao ovu klasu i naterao kupce da obrate pažnju na nju. Za dizajn se pobrinuo Italijan Giorgetto Giugiaro koji je dizajnirao jedan od najpopularnijih automobila 1970ih godina.

Iako je Golf imao kompaktne linije, zahvaljujući prednjoj vuči prostora unutra je bilo više nego dovoljno. Da bi zadovoljio standardne u potrošnji nastale tokom svetske naftne krize, Golf je ponuđen sa samo dva mala benzinska motora – 1.1L sa 49 ks i moćniji 1.5L motor sa 69 ks. Buba je konačno mogla da odahne i njena proizvodnja je prebačena u Meksiko da bi se otvorila pozicija u Nemačkoj za proizvodnju Golfa. Iako je Volkswagen očekivao visoku prodaju, verovatno ni on sam nije očekivao da će u manje od dve godine biti prodato oko milion primeraka, a tokom prve generacije (1974-1983) čak 6.8 miliona primeraka.

Tokom 1976. godine dešavaju se tri bitna momenata u istoriji Golfa. Jedan od njih je predstavljanje Golfa u Severnoj Americi gde se prodavao pod Rabbit oznakom kao i u Centralnoj Americi gde se prodavao pod Caribe oznakom. Drugi momenat leži u predstavljanju prvog Golf dizela koji je imao 1.5L motor sa 49 ks. Iako je ovaj model bio dosta spor (po nekim rekordima ubrzanje do 100 km/h je iznosilo čak 19 sekundi), njegova kombinovana potrošnja je iznosila ispod pet litara na 100 km. Poslednji, i verovatno najbitniji, momenat leži u predstavljanju sportske GTI verzije. GTI je imao 1.6L motor sa 110 ks i sa težinom od samo 830 kg takođe je imao ubrzanje do 100 km/h za ispod deset sekundi i maksimalnu brzinu od 160 km/h.

Već tada Golf stiče veliko ime širom sveta i postaje prvi strani automobil koji se proizvodio u Americi još od 1920ih godina kada je, tokom 1978. godine, proizvodnja počela u Volkswagenovoj novoj fabrici u New Stanton, Pennsylvania. Iste godine Volkswagen predstavlja i Golf pick-up (Caddy), a dve godine kasnije proizvodnja startuje i u Južnoj Africi gde je opstala sve do 2009. godine. Zahvaljujući svojoj izdržljivosti i reputaciji, velik broj proizvedenih 6.8 miliona Golfova prve generacije je preživeo, a veliki razlog za to ide i moderniji 1.6L turbo-dizel motor (68 ks) koji je pokazao da dizeli mogu uspešno da se nose sa benzincima.

Druga generacija Golfa je publici predstavljena 1983. godine na Salonu automobila u Frankfurtu i u svakom pogledu dobila na dimenzijama. Dužina je bila veća za 180 mm, širina za 55 mm, a visina za 5 mm dok je težina povećana za 120 kg. Iako su dizajnerske linije ostale veoma slične, dizajn je sada urađen od strane nemačkih dizajnera. Kao i u prošlosti kupac je dobivao izbora hatchbacka sa troje i petoro vrata i identičnim benzinskim i dizel motorima. GTI je i dalje bio u ponudi, ali sada sa 1.8L motorom sa 137 ks, a nešto kasnije i sa 2.0L motorom. Zanimljivo je da je do tada Golf postao toliko popularan širom sveta da je čak i američkim kupcima ime promenjeno iz Rabbit u Golf.

Golf je odlično primljen od strane američkih novinara gde je 1986. godine proglašen za automobil godine. Tokom 1986. godine Volkswagen predstavlja prvi Golf sa vučom na sve četiri točka. Ovaj Golf je nosio Syncro oznaku i bio urađen sa austrijskom kompaniom Steyr-Daimler-Puch, a jedini motor kao opcija je bio 1.8L benzinac sa 97 ks. Zahvaljujući svojoj visokoj ceni, koja je bila i za 30% veća od Golfa sa prednjom vučom, u četiri godine proizvodnje samo proizvedeno je samo 26,000 primeraka. Njegova zamena je stigla u vidu Rallye Golfa koji je publici predstavljen tokom 1989. godine.

Rallye Golf je imao 1.8L motor sa 161 ks i bio urađen da zadovolji homoligaciju, a sa cenom od 50,000 nemačkih maraka (ili duplo više od Golfa GTI) samo 5,000 primeraka je napustilo Volkswagenovu fabriku u Belgiji. Do 1992. godine Volkswagen je predstavio čak 50 različitih verzija Golfa, a neke od najpoznatijih su deset milioniti (1988. godine), Country Golf za offroad vožnju (1990) i Wolfsburg Edition (1991). Tokom deset godina proizvodnje Volkswagen je proizveo 6.3 miliona Golfova druge generacije, a oko 150,000 njih je proizvedeno u TAS fabrici u Sarajevu u tadašnjoj Jugoslaviji.

Dugo očekivana treća generacija Golfa je ugledala svetlost dana 1991. godine i u pitanju je bio potpuno novi automobil u svakom pogledu. Paleta motora se sada svodila na benzince veličine 1.4L do 2.0L kao i 1.9L dizele. Najznačajniji od njih je bio prvi Volkswagenov dizel sa direktnim ubrizgavanjem goriva koji je predstavljen 1993. godine i bio najpopularnija kupovina. Pored hatchbacka sa troje i petoro vrata, kupac je sada mogao da dobije i karavan, a počev od 1994. godine i potpuno novi kabrio. GTI se takođe vratio u ponudi, sada sa 2.0L motorom sa 150 ks, ali velika vest je bila predstavljanje i novih VR6 verzija.

Ovi modeli su imali 2.8L V6 motore (kasnije i 2.9L) sa 172 ks (kasnije 188 ks) i sa ubrzanjem do 100 km/h za sedam sekundi do tog momenta bili najbrži serijski Golfovi ikada proizvedeni. Publika i novinari su odlično primili treću generaciju Golfa. Do 1999. godine čak 4.8 miliona Golfova širom sveta je pronašlo kupce, a ovaj automobil je takođe proglašen za 1992 automobil godine. Jedan od retkih problema desio se na američkom tržištu. Naime, početkom 1990ih godina Volkswagen je prebacio proizvodnju američkog Golfa iz Amerike u Meksiko i velik broj proizvedenih primeraka je bio veoma lošeg kvaliteta.

Situacija je postala toliko loša da je nemački gigant čak prestao da prima proizvode iz Meksičkih fabrika i do današnjeg dana je na lošem glasu po kvalitetu zahvaljujući navedenom skandalu. Zanimljivo je da je tokom 1990ih godina Volkswagen nudio razne verzije Golfova po uzoru na poznate rok bendove kao što su Pink Floyd (1994 godine), Rolling Stones (1995) i Boni Jovi (1996). Tokom 1996. godine Volkswagen je ponudio i specijalni GTI u čast 20 godina istorije ovog automobila, a proizvedeno je samo 1,000 primeraka. Međutim, do kasnih 1990ih godina konkurencija je napradovala u velikoj meri, posebno novi Ford Focus, i Volkswagen je shvatio da mora da razvije novi Golf ukoliko želi da opstane lider u klasi.

Četvrta generacija Golfa je predstavljena 1997. godine i pitanju je bio prvi automobil sa Volkswagenovom novom formulom sa kojom je Volkswagen trebao da postane viša klasa i da Škoda i Seat zamene njegovo nekadašnje mesto. Enterijer je sada bio u samom rangu sa luksuznim Audijem, a cena najveća u klasi. Iako je Golf zadržao sve one dizajnerske linije koje su ga krasile u prošlosti, dizajn je ipak bio novi u toj meri da kupci primete da je četvrta generacija u pitanju. U liniju motora su predstavljeni potpuno novi 1.4L, 1.6L, 1.8L i 2.0L benzinci kao i serija novih 1.9L Turbocharged Direct Injection (TDI) dizel motora.

GTI je sada pružao novi 1.8L turbo motor sa 177 ks, ali za razliku od prošlosti nije se razlikovao u velikoj dizajnerskoj meri u poređenju sa ostatkom Golf linije. Tokom 2002. godine Volkswagen je predstavio GTI 337 Edition koji su imali više opreme i samo 1,750 primeraka je proizvedeno, a sledeće godine i GTI 25th Anniversary Edition u čast 25 godina postojanja GTI. Možda najznačajniji model je ugledao svetlost dana 2003. godine sa R32 oznakom i kupac je dobivao 3.2L V6 motor sa 237 ks. R32 je delio motor i 4WD sa Audi A3 i imao impresivno ubrzanje do 100 km/h za samo 6.2 sekunde.

Nažalost, visoka cena kao i konkurencija u vidu Ford Focusa i Peugeot 206 (koji je skinuo Golf sa trona najprodavanijih automobila na Evropskom tržištu 2002. godine) je igrala veliku ulogu i Golf četvrte generacije se prodavao dosta lošije od svojih prethodnika – prodato je 4.3 miliona primeraka. Peta generacija Golfa, predstavljena 2003. godine, po prvi put nije delila Golf za evropsko i američko tržište. U Evropi Golf je nastavio da se prodaje kao premium model, ali u Severnoj Americi, gde Škoda i Seat nisu dostupni, Golf je bio značajno jeftiniji model sa starijim 2.5L motorom kao i niskom cenom od samo $15,000.

Lošija prodaja od planirane četvrte generacije je takođe naterala Volkswagen da smanji cenu Golf čime je kvalitet enterijera značajno opao. Golf je i dalje imao najkvalitetniji enterijer u klasi, ali sada više nije mogao da se bori sa Audijem. Kupac je dobivao izbor hatchbacka sa troje i petoro vrata i karavana, a počev od 2004. godine i mali crossover koji je nosio Golf  Plus oznaku. Kabriolet je i zvanično ugašen, a njegova zamena je bio model Eos.

Izbor motora je ostao identičan sa izuzetkom GTI koji je sada pružao 2.0L turbo motor sa 197 ks. Za one kojima je GTI bio preskup, Volkswagen je pružio i Golf GT sa prvim 1.4L motorom koji je kombinovao supercharger i turbo i razvijao 168 ks. Međutim, ovaj motor se nije pokazao kvalitetnim na duži period iako je još uvek u proizvodnji. R32 se ponovo ponašao u ponudi, sada sa 247 ks i maksimalnom brzinom od 250 km/h. Tokom godina Volkswagen je predstavio nekoliko specijalnih verzija kao što je GTI Edition 30 (u čast 30 godina postojanja GTI), Fahrenheit Edition, Speed Edition i Pirelli Edition.

Nemački gigant je takođe u velikoj meri eksperimentisao sa Golfom i predstavio nekoliko koncepta. Jedan od njih je nosio W12-650 oznaku i pružao 6.0L W12 turbo motor iz Bentley Continentala sa 650 ks, a tokom Salona automobila u Ženevi 2008. godine svetlost dana je ugledao i TDI hibrid koncept koji je pružao posebnu potrošnju od samo 2.5 litara na 100 km. Golf pete generacije se proizvodio najmanje od svih Golfova, svega šest godina, a razlog leži u veoma visokim troškovima proizvodnje zbog kojih je Volkswagen morao da krene drugim putem. Šesta, i ujedno i sadašnja, generacija Golfa je predstavljena na salonu automobila u Parizu 2008. godine i u velikoj meri pratila dizajnersku školu ostatka Volkswagenove linije.

Ovaj automobil je nastavio uspešnu formulu prethodnika, a novinari i publika su odlično reagovali. Golf je 2009. godine proglašen za svetski automobil godine, a prve godine je prodato preko 500,000 primeraka širom sveta. Kabrio se ponovo pridružio ponudi kao i GTI, dok je novi Golf R (2.0L turbo sa 270 ks) zamenio R32. U čast 35 godina GTI, Volkswagen Motorsports se takmičio na 2011 24 sata Nurburgring trci sa specijalnim Golfom opremljenim sa 2.5L turbo motorom i šestostepenim manuelnim menjačem. Iako nijedan od tri Golfa na trci nije završio trku zbog mehaničkih problema, jedan od njih je ostvario najbolje vreme svega šest sekundi sporije od najbržeg automobila na stazi (Ferrari 458 Italia).

Golf je trenutno treći najprodavaniji automobil svih vremena, a samo su Ford F-Series i Toyota Corolla ispred. Da li Golf jednog dana može do prvog mesta? Volkswagen je nedavno objavio ambiciozan plan po kome planira da postane najveći proizvođač vozila na svetu do 2018. godine. Golf igra veliku ulogu u tom planu tako da neće biti iznenađenje ako se to desi.

Autor: Talladega

Slike: Volkswagen