Preuzeto sa: BrzaBrzina.com

Kao i sve druge slavne fabrike sportskih automobila i Porsche je veliki deo svog imidža i popularnosti zasnivao na sportskim uspesima i to od prvih dana postojanja ove fabrike.

Ipak, iako je model 356 (i njegovi brojni derivati) započeo legendu, model 904 ju je nastavio na najbolji način ... Naime, od samog osnivanja Porschea 1948. godine, ovi automobili su bili omiljeni izbor brojnih amaterskih trkača zbog svoje jednostavnosti, kvaliteta i pouzdanosti. Porsche je znao koliko su ovi klijenti bitni i konstantno unapređivao svoje modele, izbacujući i trkačke varijante, koji su fabričke timove postavili na podijume legendarnih trkališta širom sveta. Ipak, krajem 50tih toj, ranoj, eri dolazi kraj.

Osnovni razlog je zastarelost “hardware-a“ sa kojim je fabrika raspolagala. Drumski automobili su se dobro prodavali, ali na stazama Porscheovi inženjeri nisu više znali šta da ponude. Tehnički, od skromnih i plebejskih Bubinih komponenti i rešenja je izveden maksimum, a upravi kompanije je bilo jasno da mora da se okrene nova stranica u razvoju i pristupu takmičenjima. Prvi korak u tome je bilo predstavljanje modela 718/RSK, krajem 50tih, koji je bio trkački model, izveden iz bolida F1. Tu su po prvi put primenjena rešenja kao što su cevasta šasija i centralno postavljen agregat.

Međutim, najbolje tek predstoji ... Krajem 1963. godine, Porsche je predstavio model 904 koji je zapanjio i osvojio svetsku automobilsku javnost metodom blickriga. Bio je to potpuno nov sportski automobil sa neskrivenim trkačkim ambicijama koji je kompilirao sva najbolja tadašnja tehnička rešenja i sve prepoznatljive karakteristike brenda. Ipak, krenimo redom ... Novi Porsche 904 je bio drumski automobil te fabrike sa centralno postavljenim motorom, kao i prvi automobil koji je imao karoseriju napravljenu od fiberglasa (u to vreme, materijal napredniji nego kevlar danas), koja je bila montirana na trkačku čeličnu šasiju.

Takođe, prvi drumski Porsche bez prepoznatljivog “buljavog“ dizajna koji do danas krasi većinu modela ove kuće. Iza vozača nalazio se aluminjumski dijamant od motora i jedan od najkomplikovanijih agregata ikada. Reč je bila o 4-cilindričnom boxeru od 2 litre zapremine i fantastičnih 198KS! Naime, iako je konfiguracija i zapremina jednaka motorima koji su se mogli naći u drumskim modelima, ovaj boxer nema nikakve veze sa uličnom braćom i predstavlja potpuno nov agregat koji je stvorio Dr. Ernst Furhmann, tadašnji tehnički direktor.

Da bi ostvario tako visoku litarsku snagu, Herr Furhmann je ovom boxeru podario “hemi“ komore u glavi (idealne za visoke obrtaje i što efikasnije sagorevanje), kao i 4 bregaste osovine (2 po glavi agregata). Upravo te bregaste čine ovaj motor veoma interesantnim jer je spojiti “hemi“ glave i 2 bregaste veoma težak (na nekim motorima i nemoguć) zadatak. Te komore su većih dimenzija i polu-loptastog oblika, što uslovljava veoma ukošenu vertikalnu osu ventila.

Zbog toga su “hemi“ glave šire nego obične, a vođenje ventila kroz 2 bregaste veoma veoma komlikovano. Ipak, Porsche je uspeo da napravi motor, a osim toga, u najboljem duhu nemačke industrije, radio je perfektno i bez greške! Da bi se kvalifikovao za GT klasu, Porsche je morao da napravi 100 ili više komada za drumsku upotrebu i veoma brzo je uspeo da ispuni tu kvotu. Cena je bila $7,245 za drumsku verziju, što je bilo ekvivalentno ceni Rolls Roycea ili Cadillac Fleetwooda.

Tokom 1964/5 godine, Porsche 904 (prodavan i kao Carrera GTS) je bio jedan od najbržih drumskih automobila koje je novac mogao da kupi. Ubrzanje od 0 do 100 km/h je bilo ispod 6 sekundi, a maksimalna brzina je zavisila od izbora odnosa u diferencijalu i kupci su imali 5 vrsta na raspolaganju. Visoke performanse su ostvarene i malom težinom (drumska verzija je imala ispod 700kg) kao i aerodinamikom za primer pa je ovaj automobil imao otpor vazduha od samo 0.34 cw. Poređenja radi, Jaguar E type, čiji oblik simbolizuje teorije aerodinamike iz tog perioda ima 0.51 cw.

Iako je trkački debi ovog modela bio neuspešan (Sebring 1964 – problemi sa kvačilom i povlačenje iz trke), vrlo brzo je 904 uhvatio ritam i deklasirao konkurenciju. Pobede su počele da se nižu, kako u rukama fabričkog tima tako i u rukama privatnih trkača. Navedimo samo neke: Nirburgring i Le Mans (pobeda u klasi), Reims i Targa Florio (pobede u generalnom plasmanu), Watkins Glen, Daytona, Spa, Alpine Rally, Paris 1000km.... sve su to mesta na kojima su se vozači 904ke peli na podijum.

Uspeh ovog automobila je nagnao kompaniju da proba da ga razvija i dalje, ubacujući i snažniji motor pa je tako stvoren Porsche 906 (sa jačim 6-cilindarskim boxerom) koji je bio samo za trke i napravljen je u 20tak komada. Nakon njega, napravljeno je i par fabričkih prototipa sa 8-cilindarskim boxerom ali ti automobili su imali lošu naviku da raznesu menjač i kvačilo pa je ta zamisao brzo napuštena. Na kraju treba reći da je ovo možda najbitniji klasični trkački Porsche.

Uspeo je da nastavi tradiciju pobeđivanja koju su utemeljili raniji modele. Predstavio je nova rešenja, novu tehnologiju i doneo fabrici samopouzdanje i uspeh da predstavi čuveni 917 i brojne LeMans i Can Am trkače koji će biti okosnica njenih sportskih nastupa tokom 70tih i 80tih. Ućutkao je kritičare koji su tvrdili da je Porsche samo hot rod Buba i da nema snage, tehničkih mogućnosti i vizije da napreduje.

Autor: 426 Hemi

Slike: Porsche