Stara „buba” u muzeju već deset godina

Na današnji dan proizveden poslednji primerak popularnog auta koji je iz fabrike u Meksiku do Folksvagenov muzeja ispraćen uz marijače

Na današnji dan pre 10 godina, sa proizvodne trake u Meksiku sišla je poslednja „buba” – „folksvagen” broj 21.529.464, koliko ih je za 68 godina proizvedeno u Nemačkoj i drugim zemljama. Time je okončana istorija najduže proizvođenog automobila i jednog od najomiljenijih o čemu svedoče primerci na drumovima i danas, u Srbiji ali i u razvijenim zemljama, kao i mnoga udruženja ljubitelja „buba”.

Proizvodnja „bube” bila je ideja Adolfa Hitlera, s ciljem da se proizvede auto dostupan svakom Nemcu. Pošto je postao kancelar, Hitler je februara 1933. na sajmu automobila u Berlinu objavio nameru da preuzme auto-industriju Nemačke. Godinu dana kasnije obećao je razvoj koncepta „auto za svačiji džep” – da će svaka prosečna radnička porodica imati auto („folksvagen” doslovno znali narodno vozilo, po čemu je fabrika i dobila ime). Izgled karoserije „bube” delo je Ferdinanda Poršea od koga je Hitler tražio vozilo za petočlanu porodicu, koje je moglo da razvije brzinu do 100 kilometara na sat a da ne košta više od 1.000 rajhmaraka. Posao je 1933. dodeljen firmi NSU, koja je izradila prototip 32, i 1934. su se pojavile tri verzije iz serije V3, a 1936. predserija VW30, u kojoj su se nazirale konture buduće „bube”. Konstruisan je četvorocilindrični bokser motor zapremine 985 kubika sa 22 konjske snage (KS), što je bilo dovoljno za brzinu od 100 kilometara na sat i potrošnju od osam do 10 litara na 100 kilometara. Proizvodnja je počela 1938, čak 340.000 Nemaca uplatilo je za automobil, ali zbog početka Drugog svetskog rata niko od njih ih nije dobio.

Pod kontrolom Britanaca, posle rata obnovljena je proizvodnja – model VW51 sa motorom od 1.131 kubik i 25 KS. Pedesetih, „buba” je imala naprednu tehnologiju u klasi malih automobila, postizala je brzinu od 115 kilometara na sat sa motorom od 33 KS, i retko se kvarila.

Odlikovali su je motor smešten pozadi, vazduhom hlađeni četvorocilindrični bokser motor, zadnja vuča i konstrukcija okvira bez samonoseće karoserije. Imala je jedan ključ koji je otvarao sva vrata i pokretao motor, kao i jednostavnu nepropusnu unutrašnjost zbog koje je mogla da pluta po vodi. Vozačev i suvozačev prozor imali su leptir stakla…

Krajem šezdesetih osvojila je i SAD, a posebno su je voleli hipici. Oni su „bubu” doživljavali kao lični simbol, pa se na ulicama moglo videti na hiljade primeraka obojenih u razne boje, prošaranih cvećem i znakovima mira. Iz tog perioda datira i čuvena priča o ženi kojoj je „buba” stala, a kada je otvorila prednju haubu ne bi li ustanovila u čemu je kvar, uzviknula je „Ljudi, pa meni su ukrali motor!”

Februara 1972. „buba 1302” je prestigla „ford T”, kao najprodavaniji auto ikad napravljen, što je „Ford” negirao. Poslednja „buba” u Nemačkoj napravljena je 1978, jer su se okrenuli proizvodnji „golfa”. Izrada „bube” preselila se u druge zemlje, najviše u Brazilu. Poslednja buba proizvedena je 30. jula 2003. u fabrici u Puebli u Meksiku, a poslednje vozilo je sa trake otpremljeno u „Folksvagenov” muzej, uz pratnju marijača.

„Buba” je automobil za koji se smatra da nikada neće da izađe iz mode i da će uvek da izmami osmeh prolaznika. Vozači ovog auta reći će: jednostavan, neponovljiv i najveći ponos auto-industrije u istoriji.

Četvrti na listi najboljih automobila 20. veka

Izbor za najbolji automobil 20. veka organizovan je 1999. U njemu su učestvovali novinari iz celog sveta, a mnogi od njih su ocenili da je, samo iz političkih razloga, buba završila tek na četvrtom mestu, iza „forda T”, „minija” i „sitroena ds” (popularne „žabe”), a ispred zemljaka „poršea 911”. Očigledno da je njen idejni tvorac Hitler, bio prevelika kost u grlu za mnoge koji nisu mogli da dozvole da se njegova ideja slavi na način koji to, po mnogima, zaslužuje.

Preuzeto sa: Politika.rs 

Foto: arhiva Autoblog.rs / Volkswagen