Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
U svetu klasičnih muscle cars, "blizanci" Plymouth Barracuda i Dodge Challenger igraju veoma bitnu ulogu
Iako su bili na vrhuncu slave same dve godine (1970-1971), za tako kratak period su ostavili dovoljno dubok trag da su danas među najskupljim američkim automobilima ikada proizvedenim. Barracuda i Challenger nisu doneli inovacije niti su ikada imali neku visoku prodaju, ali su imali duh najslavnijeg perioda američke auto industrije zahvaljujući nekim od najpoznatijim motorima koje je Chrysler korporacija ikada proizvodila. Ova dva automobila su bili u proizvodnji mnogo duže od pomenute dve godine, ali čak i najveći ljubitelji ove kompanije bi najradije zaboravili ostatak. Barracuda i Challenger su postali "blizanci" tek 1970. godine (o tome nešto kasnije), koja je ujedno bila prva godina Dodge predstavnika, dok je Barracuda osnovana šest godina ranije. Mnogi će vam danas reći da je Ford Mustang bio prvi pony automobil, po čemu je ova klasa i dobila ime (Mustang je vrsta divljeg konja, a pony je mladi konj), ali to nije istina - Barracuda je predstavljena 1. aprila 1964. godine ili 16 dana pre Mustanga. Za razliku od muscle cars, koji su pucali od snage i takmičili se ko ima najveći motor i najbolje ubrzanje, pony automobili su bili značajno lakši i jeftiniji, bolje opremljeni i sa umerenim motorima.
Iako su oni najpoznatiji pony automobili nastali tokom 1964. i 1965. godine, njihova istorija vuče poreklo još od kasnih 1950tih godina kada su nastavili prvi američki kompakti - Ford Falcon, Chevrolet Corvair i Plymouth Valiant - kao odgovor na veliku popularnost Volkswagen Beetle. Iako su se prodavali u visokim brojevima, njihovi kupci su uglavnom bili porodični i stariji ljudi, a Big 3 (nadimak za General Motors, Ford i Chrysler) počinju da primećuju da baby boomers (generacija rođena tokom Drugog Svetskog Rata) žele proizvod sa više sportskog imidža. Prvi je reagovao Plymouth, a na modelu Valiant, koji je bio dostupan kao coupe i sedan, je dodat dugačak fastback krov čime je nastala Barracuda. Ali to nije bila jedina promena - američki proizvođač vozila je dodao i sportska sedišta i još nekoliko dizajnerskih linija, čime je ovaj automobil dobio svoj identitet. Fastback krov je dodao dovoljno prostora u enterijeru da i pored samo dvoje vrata prostora unutra je bilo dovoljno za petoro ljudi. Sa mehaničke strane Barracuda se nije mnogo značajno razlikovala od Valianta, ali je ponuda bila limitirana na samo dva motora. Standardan motor, zapremine 225 kubnih inča (3.7L) od šest cilindara, je razvijao 145KS, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko manualnog i automatskog menjača sa po tri brzine. Jedina preostala opcija, od osam cilindara, je bila od 273 kubnih inča (4.6L) i razvijala 180KS.
Samo dan nakon predstavljanja, ugledni Motor Trend magazin je imao priliku da testira Barracudu sa V8 motorom. Novinari su uspeli da izvuku ubrzanje do 100 km/h za 11 sekundi, a iako nisu imali neke posebne pohvale u poređenju sa Valiantom, zapazili su veliko interesovanje publike za ovim automobilom koja ih je često zaustavljala da bi postavili pitanje. Ovaj potez je dao veliku nadu Plymouthu, ali samo dve sedmice kasnije je usledelo veliko predstavljanje Ford Mustanga. Iako je Mustang bio zasnovan na dosta jeftinijem i jednako dosadnom Falconu, njegove dizajnerske linije su očarale publiku, a još jedan od velikih razloga za popularnost leži i u tome što je Ford nudio dugačku listu standardne i opcione opreme kao i bogatu ponudu motora. Iz navedenog razloga, dok je Mustang prve godine zabeležio prodaju od preko pola miliona vozila (čime još uvek drži rekord), Plymouth je prodao svega 23,443 primeraka. Za 1965. godinu Barracuda je dobila još jednog konkurenta kada je Chevrolet ponudio turbo verziju Corvaira, a odgovor Plymoutha je bio nova Formula S verzija svog predstavnika, koji je pružao novi motor od 273 kubna inča (4.6L) i 235KS, kao i modifikovano sportsko ogibljenje, čime je ubrzanje do 100 km/h palo na samo osam sekundi. To je bio dovoljan razlog kupcima da primete ovaj automobil, pa je prodaja skočila na 64,596 vozila.
Sledeća godina je ujedno bila i poslednja za prvu generaciju, a Plymouth je znao da mora da unapredi svog predstavnika ukoliko želi da ostavi značajniji trag na tržištu. Naime, pored osveženog Mustanga, 1967. godine su debitovali i Chevrolet Camaro, Pontiac Firebird i Mercury Cougar. Odgovor Plymoutha je bio osvežena Barracuda, sa sportskim dizajnom, a pored standardnog fastbacka, kupac je sada mogao mogao da dobije ovaj automobil i kao kabriolet. Iako je i dalje delila platformu i većinu mehanike sa Valiantom, uključujući i tri identična motora iz prethodne genercije, Barracuda je izgledala mnogo privlačnije što se svakako dopalo kupcima - prodato je 62,534 primerka. Godinu dana kasnije Plymouth konačno odlučuje da promeni imidž svog automobila sa serijom novih V8 motora. Pored standardnog I6, koji se nije menjao, V8 ponuda je sada startovala sa motorom od 318 kubnih inča (5.2L), koji je razvijao 230KS, a usledili su motori od 340 kubnih inča (5.6L) sa 275KS i 383 kubnih inča (6.3L) sa 300KS. Novinari nisu krili oduševljenje. Uparen sa pomenutim 383 motorom, Barracuda je ubrzavala do 100 km/h za 6.3 sekundi i dostizala 230 km/h, ali prava vest je bila podatak da je ovaj automobil bio za preko 100 kg lakši u poređenju sa 340 motorom zato što je Plymouth nudio opciju sa kojom Barracuda nije imala dodatnu opremu.
Iste godine američki proizvođač vozila je proizveo 75 Barracuda sa legendarnim Hemi motorom od 426 kubnih inča (7.0L), koji se tada igrađivao samo u trkačka vozila. Ovi automobili su bili namenjeni samo za auto sport, posebno u tadašnjom National Hot Rod Association (NHRA), gde je u svojoj klasi ostavio zapažen rezultat. Sledeće godine nije bilo promena, a razlog leži u tome da je Plymouth, za 1970. godinu, radio na potpuno novoj Barracudi, a na istoj E-Body platformi se trebala proizvoditi i Dodge verzija, za koju je odlučeno da će se zvati Challenger. Barracuda i Challenger nisu delili mnogo sa svojim prethodnicima, a Chrysler je po svaku cenu želeo da nadmaši Mustang i Camaro, koji su do navedenog perioda dobili moćnije motore. Oba automobila su bila duža i šira od prethodnika i delili su većinu dizajnerskih linija, sa izuzetkom duplih farova kod Challengera. Mnogi će se složiti da su u pitanju neki od najlepših Plymouth i Dodge proizvoda u istoriji, a kupac je sada mogao da bira između coupea i kabrioleta. Slično kao kod Mustanga i Camara, Chrysler je nudio za svakoga po malo. U slučaju predstavnika Plymoutha, ponuda je startovala sa osnovnom Barracudom, zatim luksuznim Gran Coupe i na kraju performance 'Cuda dok je Dodge pružao osnovni Challenger, zatim luksuzni SE i na kraju performance R/T, a zahvaljujući velikom izboru grafika nije bilo teško predpostaviti koji je model u pitanju.
Po pitanju motora, oni su ostali identični sa izuzetkom dva nova. Jedan od njih je bio legendarni Hemi od 426 kubnih inča (7.0L), koji je razvijao 425KS i bio urađen radi homoligacije za auto sport dok je drugi bio jednako popularan od 440 kubnih inča (7.2L) sa 375KS i 390KS. Uparen sa bilo kojim od ovih motora, Barracuda i Challenger su bili apsolutne gazde na ulicama. Hemi je smanjio ubrzanje do 100 km/h za ispod pet sekundi, a po nekim pričama 440 je bio jednako brz do prvih 100 mph (160 km/h), posle čega je pobednik bio poznat. Sredinom godine Chrysler je dodao još dve verzije u ponudu - 'Cuda AAR (All American Racer) i Challenger T/A (Trans Am), koji su bili urađeni za takmičenje u tadašnjoj Trans Am seriji. Ovo takmičenje je bila biblija za sve pony automobile u sličnoj meri kao što je NASCAR bio za muscle cars, a 'Cuda AAR i Challenger T/A su delili novi motor od 340 kubnih inča (5.8L) i 290KS. Na žalost, Mustang i Camaro su se pokazali kao tvrd orah i Chryslerovi predstavnici nisu osvojili značajnije rezultate. Zahvaljujući navedenim podatcima, 1970. godine je prodato 55,499 Barracuda i 84,032 Challengera. Do 1971. godine je postalo jasno da se muscle car era približava kraju nakon novih standarda o izduvnim gasovima i visokim cenama goriva.
Iako su Barracuda i Challenger i dalje nudili identičnu ponudu kao i godinu dana ranije, njihova popularnost je naglo opala nakon što se publika počela da okreće ekonomičnijim automobilima. Navedene godine je prodato 17,690 Barracuda i 29,883 Challengera, od čega su većina bili slabije opremljeni modeli. Svega 115 'Cuda su imali Hemi motor dok je Challenger prošao nešto bolje. Za 1972. godinu iz ponude su izbačeni kabrioleti nakon što nisu uspeli da zadovolje sigurnosne standarde, kao i Hemi i 440 motori. Za ljubitelje performansi najjača verzije je imala motor od 340 kubnih inči (5.6L) i 240KS, čime je stavljeno do znanja da bi kraj uskoro mogao da stigne. Iste godine su stigle i jedine dizajnerske promene ove generacije, kada su debitovali novi plastični branici i nešto izmenjeni farovi. Prodaja je nastavila da pada, a do kraja godine je izbačen i I6 motor iz ponude. Kada su 1974. modeli debitovali, svima je postalo jasno da je kraj blizu, a konkurencija je takođe igrala veliku ulogu u tome. Mustang je postao mali i ekonomični kompakt zasnovan na Ford Pintu, Camaro i Firebird su bili na ivici gašenja dok je Cougar počeo da deli platformu sa značajno većim Ford Thunderbirdom i ušao u klasu luksuznih automobila. Navedene 1974. godine je prodato samo 11,734 Barracuda i 16,437 Challengera. Kada su ova dva automobila ugašena, malo ko je verovao kolika će njihova popularnost biti 40 godina kasnije.
Taman kada je publika pomislila da je Chrysler završio sa ova dva popularna imena, za 1978. godinu Challenger se ponovo našao u prodaji. Naime, napad japanskih automobila je zatekao Chrysler na spavanju, a pošto nije mogao da ih porazi - američki proizvođač vozila je odlučio da im se pridruži. Iste godine debituje novi Challenger, koji je ustvari bio Mitsubishi Galant Lambda GSR sa nekoliko dizajnerskih promena (u isto vreme je debitovao i blizanac Plymouth Sapporo). Ovaj Challenger je imao zadnju vuču i izbor dva motora od četiri cilindra - 2.0L sa 77 KS i 2.6L sa 105KS, a predstavljao je konkurenciju ostalim japanskim sportskim kompaktima, kao što su Honda Prelude, Toyota Celica i Nissan 200SX.
Druga generacija Challengera je opstala u prodaji do 1983. godine, bez većih promena i uspeha, a zatim je zamenuta sa modernijim proizvodima sa prednjom vučom na čuvenoj K platformi.
Do ranih 2000tih godina muscle car revolucija je ponovo počela da se rađa, a ovaj put je započeo Ford sa novim Mustangom, koji je debitovao 2005. godine, sa retro dizajnom. Zasnovan na dizajnerskim linijama legendarnih 1964-1970 Mustanga, retro model se pokazao jako popularnim među kupcima, da su Dodge i Chevrolet brzo najavili svoje konkurente u vidu Challengera i Camara. Koncept verzija modernog Challengera je debitovala 2008. godine na LX platformi deljenom sa Chryslerom 300 i Dodge Chargerom.
Pošto Chrysler nije imao manju platformu sa zadnjom vučom u navedenom periodu, težina vozila je iznosila oko 1.9 tonu ili čak 200 kg više u poređenju sa originalnim modelom. Prelepi retro dizajn je od samog početka oduševio mnoge, kao i povratak Hemi motora u ponudu. Kupac je mogao da bira između dva takva motora, 5.7L sa 370KS i 6.1L sa 425KS, a u ponudi je bio i 3.5L motor sa 250KS. Ponuda je kasnije proširena i sa novim 6.4L Hemi motorom, sa 470KS, a Challenger je ostavio i zapažene rezultate u NHRA i NASCAR takmičenju. Iako je bilo najjava da bi ovaj automobil mogao da dobije i Viperov V10 motor, ovaj projekat nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Međutim, za 2015. godinu u ponudi se našao i Hellcat model, sa supercharged V8 motorom od čak 707KS, što čini ovaj automobil najmoćnijim muscle car ikada proizvedenim. Od tada Challenger beleži solidne prodajne rezultate, ali takođe pokazuje i svoje godine (ova platforma se nije menjala od 2005. godine). Po najnovijim pričama, Challenger će biti ugašen posle 2015. godine, a njegova zamena će biti nova Barracuda. Pošto Plymouth brend više ne postoji, ovaj automobil bi se trebao prodavati pod Chrysler oznakom, a odlikovaće ga niska težina, četiri cilindra motor visokih performansi i zadnja vuča.
Danas su Barracuda i Challenger neki od najskupljih američkih automobila, a za neki od ređih primeraka, kao što je 'Cuda kabriolet sa Hemi motorom iz 1971. godine, je potrebno izdvojiti veliko bogatstvo. Naime, jedan od sedam takvih proizvedenih primeraka će vas danas koštati oko pet miliona dolara. Challenger sa Hemi motorom je nešto manje vredan, ali i pored toga ume da dostigne cenu od sedam cifara. 'Cuda je stekla slavu i na malim ekranima, a najpoznatiji model je iz 1971. godine koji je korišten u popularnoj TV seriji Nash Bridges. Bilo kako bilo, Barracuda i Challenger su nastali iz suprotnih razloga, ali su pokazali da su nastali u pogrešno vreme. Jednog je pregazila konkurencija, a drugog vreme. Međutim, za kratak period su takođe komandovali ulicama, a iako su samo dve godine u pitanju, to je bilo dovoljno da ostave svoj trag u istoriji.
Autor: Talladega
Slike: Plymouth & Dodge
