Sećajući se nekih prošlih, možda i srećnijih vremena, fiću danas mnogi gledaju sa uzdahom

Ako se neki auto može poistovetiti sa bivšom Jugoslavijom, onda je to popularni fića. Zastava ga je po licenci fijata proizvodila 30 godina, a mi smo se podsetili ove male velike legende, tako što smo provozali odlično očuvani primerak koji nam je ustupio Goran Boričić iz Podgorice.

U Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj su ga zvali fića ili fićo, u Makedoniji fikjo, a u Sloveniji fičko - ali bio je to auto koji je motorizovao bivšu Jugoslaviju.

Prva zastava 750 proizvedena je u fabrici u Kragujevcu 18. oktobra 1955. godine. Bila je to nešto duža varijanta fijata 600, remek dela italijanskog dizajnera Dantea Đakoze.

Minijaturni četvorosed dug samo 3,3 metra sa dvoje vrata u samonosećoj karoseriji, omogućavao je za tadašnje standarde, udoban prevoz za četiri putnika.

Prva serija imala je vrata koja su se otvarala u kontra smeru i pozadi smešten motor od 633 kubika, koji je razvijao 21KS. Taj prvi fića je bio tećak 585 kg i mogao je do brzine od 100 km/h.

Kasnije je motor pojačavan u par navrata, da bi kod modela zastava 850 zapremina narasla na 847 kubika, snaga na 32KS. Ovakav fića je mogao do 120 km/h.

Upravo tu varijantu smo provozali ulicama Podgorice, gde je danas fića izuzetno redak prizor, pa izaziva veliku pažnju. Iako ne pripadate generaciji koja je vozila ovaj automobil, ne možete da ne osetite nostalgiju boraveći u okruženju u kome su za volanom vreme provodili naši očevi ili dedovi.

Mala kabina odiše jednostavnošću, a opet ništa ne nedostaje. Kroz dvokraki volan pruža se nesmetan pogled na instrument tablu, sa strane su smeštena dva prekidača za svetla i četiri žmigavca, a između sedišta je visoka ručica četvorostepenog menjača.

Prtljažnik ispod prednje haube ne može da primi mnogo stvari, ali bilo je to dovoljno za skromne prohteve ljudi koji su bili presrećni zbog same činjenice da imaju sopstveni auto.

Za prvi jugoslovenski auto trebalo je izdvojiti 450.000 dinara, što je bilo oko 50 prosečnih plata, dok je zadnja serija iz 1985. godine koštala 476.000 dinara, oko petnaest plata u tadašnjoj Jugoslaviji.

Zbog nostalgične vrednosti, dobro očuvani primerci na tržištu dostižu dosta visoku cenu.

Zastava 850 koju ovde vidite, na primer, košta 4.000 evra.

"Nacionalna klasa" ga učinila popularnim i kod mladih

Fića je bio najpopularniji u poslednjim godinama svog životnog ciklusa.

Mali šarmer je vremenom postao jugoslovenski simbol, pa su ga kao polovnog kupovali i mladi ljudi, a status legende zacementiran je kada je došao u ruke filmskog buntovnika Flojda, koga je u kultnom ostvarenju “Nacionalna klasa” igrao Dragan Nikolić.

Proizvodnja je okončana 18. novembra 1985. godine, ali i danas postoje klubovi obožavalaca, koji organizuju skupove širom bivše SFRJ.

Ime dobio po kuriru Fići

Pedesetih godina u dnevnom listu “Borba” izlazio je strip “Kurir Fića” u kojem je poznati karikaturista Milorad Dobrić beležio svakodnevne dogodovštine običnog čoveka. Ime je bilo opravdano, jer je zastava 750, baš kao i kurir Fića stizala, na radost svojih vlasnika, i tamo gde drugi nisu mogli.

Preuzeto sa: Vijesti.me