Mercedes 300 SLR "Uhlenhaut-Coupe", kako ovaj automobil zovu entuzijasti od kasnih 1980-ih, važi za jednu od najvećih ikona fabrike iz Štutgarta, a u vreme nastanka ovog teksta on drži i titulu najskupljeg automobila u istoriji. Naime, u maju 2022. godine jedan od dva primerka je prodat privatnom ponuđaču na aukciji u Mercedesovom muzeju za neverovatnih 135 miliona evra.
300 SLR Coupe se prvi put pojavio u javnosti početkom avgusta 1955. godine, kada ga je vozio čuveni dizajner Rudolf Uhlenhaut tokom treninga za Veliku nagradu Švedske. Zbog toga, stručnjaci i javnost su ga doživljavali kao zatvorenu verziju trkačkog automobila 300 SLR, koji je ostvario dvostruku pobedu na trci Mille Miglia.
Oznaka SLR je skraćenica od „Sport, Leicht, Rennsport“, što u prevodu sa nemačkog znači „sportski, lagan, trkački“. U 300 SLR je ugrađen redni osmocilindarski motor zapremine tri litre poreklom iz bolida Formule 1 koji pomoću direktnog ubrizgavanja oslobađa 310 KS pri 7400 obrtaja u minutu. Snagu je na zadnje točkove prenosio petostepeni manuelni menjač. Sa maksimalnom brzinom od 290 km/h, 300 SLR Coupe je bio ubedljivo najbrži drumski automobil svog vremena.
Mercedesovi dizajneri su još 1953. godine kreirali kupe sa Gullwing vratima („galebova krila“), tj. prvu varijantu modela 300 SLR. Verzija sa otvorenim krovom se pojavila u junu 1954. Prvi start novog trkačkog automobila je planiran za Mille Miglia u maju 1954. godine, a nastup na trci 24 sata Le Mana trebalo je da usledi u junu. Ipak, razvoj SLR-a koji je, osim finog podešavanja i testiranja, bio praktično završen tada je stavljen na čekanje kako bi se svi raspoloživi kapaciteti trkačkog odeljenja iskoristili za učešće u Svetskom prvenstvu Formule 1 sa modelom W196 R, koji je takođe potpuno redizajniran.
300 SLR je dobio finalnu verziju tek u leto 1954. nakon uspešnog početka sezone Formule 1. U međuvremenu, većina vozača koje je ispitivao direktor Mercedesovog trkačkog odeljenja Alfred Neubauer je želela trkački automobil sa otvorenim krovom umesto prvobitno planiranog kupea. Razlog je bio očekivani visok nivo buke u kokpitu. Tako se na Svetskom prvenstvu sportskih automobila 1955. godine, koje je za Mercedes počelo sa trkom Mille Miglia 30. aprila i 1. maja u Breši, prvobitno pojavila samo verzija sa otvorenim krovom.
Radi učešća na trci Carrera Panamericana u Meksiku, zakazanoj za kraj novembra 1955. i za sezonu 1956, u kojoj je Mercedes želeo da pojača svoje učešće u Svetskom šampionatu sportskih automobila, kupe verzija je ponovo aktivirana u leto 1955. i napravljena su dva primerka. Cilj je bio da se vozačima pruži mogućnost izbora između otvorene i zatvorene varijante, u zavisnosti od njihovih ličnih preferencija, naročito kada je reč o trkama izdržljivosti. Ipak, dva modela SLR Coupe nikada nisu korišćena u trkama nakon što je upravni odbor Mercedesa u oktobru 1955. odlučio da se povuče iz automobilskog sporta. Razlog je bila tragedija koja se te godine dogodila na trci 24 sata Le Mana, kada je poginulo 83 gledalaca i vozač Pierre Levegh.
Učešća Mercedesa 300 SLR Coupe u automobilskom sportu su bila ograničena na treninge i probne vožnje na Velikoj nagradi Švedske, Motodromu u Monci, Turističkom trofeju u Irskoj i trci Targa Florio. Prvi završeni kupe prešao je više od 10.000 kilometara, a za volanom je uglavnom bio Rudolf Uhlenhaut, koji ga je koristio kao lični automobil. Zahvaljujući njemu, 300 SLR Coupe nije „skupljao prašinu“ nakon završetka sezone, jer je kao šef odeljenja za testiranje bio u velikoj meri uključen u podešavanja trkačkih automobila.
Uhlenhaut, koji je važio za vrhunskog vozača, vešto je upravljao „Srebrnim strelama“ (tadašnji nadimak za sportske Mercedese) na trkačkim stazama, a svojim dugačkim putovanjima širom Evrope je demonstrirao pouzdanost i mogućnost svakodnevne vožnje automobila sa preko 300 konjskih snaga. Postoji anegdota da je, kasnivši na sastanak, Rudolf Uhlenhaut za volanom modela 300 SLR Coupe prešao put od Minhena do Štutgarta (220 km) za nešto više od sat vremena. Za takvo putovanje danas je potrebno oko dva i po sata ! Naravno, u to vreme na autoputu nije bilo radarske kontrole, kamera i sličnih „smetnji“, pa je Uhlenhaut sve vreme vozio maksimalnom brzinom.
Mercedes je ubrzo odlučio da ovaj spektakularni automobil stavi na raspolaganje stručnoj štampi za detaljna svakodnevna testiranja. U julu 1956. godine, novinari švajcarskog časopisa „Automobil Revue“ su 300 SLR Coupe podvrgnuli maratonskom testu tokom kojeg je prešao čak 3500 kilometara. Jedini „ustupak“ drumskom saobraćaju bio je ogroman prigušivač izduvnih gasova na desnoj strani vozila, koji je smanjio buku moćnog osmocilindarskog motora na podnošljiviji nivo.
Početkom jula i sredinom septembra obavljene su brze probne vožnje i merenja maksimalne brzine oba primerka kupea, u prisustvu Rudolfa Uhlenhauta. U izveštaju o testiranju, objavljenom u „Automobil Revue“ 12. decembra 1956. godine, test vozač je preneo svoje oduševljenje Mercedesom 300 SLR: „Vozimo automobil koji pretiče druga vozila za nešto više od sekunde, automobil u kome je 200 km/h na autoputu sa malo saobraćaja sporo, automobil čija bezbednost pri skretanju kao da prkosi zakonima fizike, auto kome treba manje benzina na 160 km/h nego nekim limuzinama pri skromnijim brzinama, ali i auto koji nikada ne možete kupiti i koji nijedan prosečan vozač nikada i ne bi kupio. Naš probni automobil je vožen laganim tempom kroz gradove i sela u Švajcarskoj, Nemačkoj i Italiji, jurišao je po strmim planinskim putevima punim gasom, izdržao je najteže testove ubrzanja i kočenja na stazi u Monci, pokrivao duge delove autoputa u proseku od oko 200 km/h, dostizao maksimalnu brzinu od 290 km/h, a u međuvremenu je služio kao svakodnevno prevozno sredstvo bez i najmanjeg kvara.“
Ovakva ocena renomiranog časopisa je bila od izuzetnog marketinškog značaja za 300 SLR Coupe, ali i za Mercedes-Benz uopšte. Istorijski gledano, Mercedes 300 SLR "Uhlenhaut-Coupe“ nije značajan samo po tome što je najskuplji, ali i jedan od najlepših automobila svih vremena. On danas, pre svega, podseća na činjenicu da je Mercedes-Benz pre sedam decenija uspeo da napravi prvi hipersportski automobil za vožnju u redovnom saobraćaju.
Autor: Miloš Vasin
Foto: Mercedes-Benz
Video: RM Sotheby's
