Piše: Miloš Vasin
Ferrari Testarossa, ikona osamdesetih godina, omiljen je svim generacijama automobilskih entuzijasta. Manje je poznato da postoji samo jedan zvanični, fabrički konstruisan Testarossa Spider. Ovaj prestižni kabriolet sa platnenim krovom je nastao 1986. godine kao poklon za čuvenog Đanija Anjelija (Gianni Agnelli) povodom njegove dve decenije na čelu Fiata, koji je u to vreme bio vlasnik fabrike iz Maranela.
Automobil je ofarban u specifičnu Argento Nürburgring srebrnu nijansu (na italijanskom jeziku reč „argento“ znači srebro), što nije bio slučajan izbor već igra rečima sa hemijskim simbolom za srebro (Ag) koji predstavlja i inicijale vlasnika. Tu simboliku je zaokružio logotip propetog konjića na zadnjem delu, izliven od čistog srebra, dok je enterijer presvučen tamnoplavom Connolly kožom. Platneni krov u beloj boji Anjeli nije izabrao samo zbog estetike, već i da bi se smanjilo zagrevanje kabine na suncu kada je automobil zatvoren.
Ferrari je godinama odbijao serijsku proizvodnju kabriolet verzije Testarosse jer je masivni 12-cilindarski motor zahtevao izuzetno čvrstu strukturu karoserije, pa je kod ovog unikata primenjen niz kompleksnih modifikacija kako bi Spider zadržao vrhunske vozne karakteristike. Pod automobila je dobio dodatna čelična ojačanja, a čvršći ram vetrobranskog stakla je postavljen nešto niže nego kod kupea. Tako je postignuta veća stabilnost pri velikim brzinama, ali i agresivniji izgled profila.
Estetski najupečatljivija razlika u odnosu na kupe je zadnji deo automobila. Zbog prostora za smeštaj platnenog krova, standardni ravni poklopac motora je zamenjen elegantnim, zaobljenim rešenjem sa potpuno drugačijom konfiguracijom gornjih rešetki. Smeštene direktno iznad motora, projektovane su za njegovo optimalno hlađenje uprkos vazdušnim turbulencijama koje stvara vožnja sa spuštenim krovom.
Plave trake oko kabine i donjeg dela karoserije suptilno naglašavaju aristokratski stil Anjelijevog unikatnog kabrioleta. Zahvaljujući nižem profilu, koji doprinosi još izraženijoj širini karoserije sa legendarnim bočnim „rešetkama“, ali i spomenutim izmenama, Spider izgleda možda i bolje od standardne Testarosse. Za dizajn obe verzije je bio zadužen studio Pininfarina.
Smešten u sredini karoserije, 4,9-litarski ravan („flat“) atmosferski motor sa 12 cilindara na zadnju osovinu šalje 390 KS pri 6300 obrtaja u minutu. Uprkos strukturnim ojačanjima koja su ga učinila nešto težim od klasične Testarosse, Spider od 0 do 100 km/h ubrzava za respektabilnih 5,8 sekundi, dok maksimalna brzina iznosi 290 km/h.
Najzanimljivija tehnička „pikanterija“ je Valeo sistem kvačila, ugrađen zbog stare povrede leve noge Đanija Anjelija. Automobil je zadržao standardni petostepeni manuelni menjač, ali ovaj sistem omogućuje i vožnju bez pritiskanja pedale kvačila. Pritiskom na prekidač u kabini, pedala kvačila se mehanički uvlači u pod, nakon čega senzori na ručici menjača prepoznaju nameru vozača i elektronski upravljaju kvačilom. Ova modifikacija omogućila je Anjeliju manuelno menjanje brzina bez ikakvog napora. Ovaj sistem je svojevrsni „predak“ kasnijih Ferrarijevih poluautomatskih menjača, poput onog u modelu F355 F1.
Ferrari Testarossa Spider je potvrdio istorijski i kolekcionarski prestiž 2016. godine, kada je na Artcurial aukciji u Parizu prodat za 1,2 miliona evra. S obzirom na rapidan rast cena egzotičnih automobila tokom poslednjih nekoliko godina, može se pretpostaviti da je vrednost ovog unikata danas mnogo veća.
Foto: Ferrari / Artcurial Retromobile Sale