Posle pauze od skoro pola veka, ruska fabrika motocikala „Ural“ od 2000. godine uspešno posluje. Kako i ne bi kada njihove nezaustavljive motocikle sa bočnom prikolicom jednostavno obožavaju zaljubljenici u dvotočkaše. Led, strmi usponi, „debeli“ minus. Ništa to ne smeta „uralu“, koji je ove godine dodatno poboljšan.

Pre 15 godina ruski preduzetnik Ilja Kajt odlučio je da vaskrsne legendu. Kupio je fabriku motocikala „Ural“ želeći da na putevima širom sveta ponovo jure neuništivi sovjetski dvotočkaši sa bočnom prikolicom.

Imajući u vidu da je za nešto više od 10 godina od pokretanja proizvodnje dosad izbačeno nekoliko modela, svaki put sa nekoliko velikih promena, slobodno se može reći da je Ilja uspeo u tome.

Sada, fabrika proizvodi 1.200 motocikala godišnje, od čega polovinu kupuju u Amerikanci. Avanturistički nastrojeni zaljubljenici u motocikle ne mogu da prestanu da hvale ove izdržljive ruske mašine.

„Kada mi vetar duva u leđa možda mogu da dostignem 100 kilometara na sat. Ali u koji to motocikal možete da se spakujete vi i vaša žena, sva kamperska oprema i kuče? Otišli smo na dvonedeljno kampovanje u Apalačke planine. Mislim da je prikolica imala oko 270 kilograma tereta, a 'Ural' se bez problema peo uz svaku uzvišicu“, utisak je Vilijama Guntera iz SAD.

Model 2014. najbolje ilustruje koje su sve promene izvršene na „Uralu“ od kada je ponovo pokrenuta proizvodnja. Inženjeri su konačno ubacili disk kočnice, a izbacili karburatore, kao i još nekoliko arhaičnih delova iz pedesetih godina.

Motor novog modela ima zapreminu od 750 kubika, vazdušno hlađenje, dva cilindra koji proizvode 41 konjsku snagu. Osim toga, drastično je popravljena potrošnja, kao i emisija štetnih gasova kako bi ispoštovao sve stroža evropska pravila.

Ponovo na putevima

Osnovni koncept pravljenja motocikala u fabrici „Ural“ potiče još iz 1939. godine sa potpisivanjem sporazuma Molotov-Ribentrop.3.jpg

Tada su Nemci, u skladu sa potpisanim dogovorom, podelili sa Rusima planove legendarnog „r-71“ motocikla, kojeg su osmilili inženjeri iz „Be-Em-Vea“.

Sovjetski majstori su onda iskoristili osnovne skice i zamisli nemačkih kolega i nadogradili ih omogućavajući mašini da bude izuzetno izdržljiva, pouzdana i laka za održavanje.

Nažalost, posle Drugog svetskog rata, „Ural“ jednostavno nije mogao da izdrži konkurentsku utakmicu sa stranim proizvođačima.

Srećom, od 2000. godine stvari su se popravile, a u istoj sibirskoj fabrici i dalje se proizvode ove fantastične mašine.

Izvor: Rts.rs