Ovih dana smo imali priliku da našeg RENO MEGANA, benzinca sa vrlo dobrom opremom i benzinskim motorom od 1,3 litre (140 KS), pokažemo starom prijatelju, dugogodišnjem kolegi i SJAJNOM spikeru Radio Beograda Jedan, ŽARKU OBRAČEVIĆU, prvom dobitniku NAGRADE ZA LEPOTU GOVORA….

ŽARE nije baš bio oduševljen našom ponudom o vožnji ali mu se dopala ideja da usput popričamo o jeziku, a posebno o greškama u našem govoru, kojih je čini se SVE VIŠE i u medijima a i u našem najbližem okruženju…

Dozvolite ipak da u pozitivnom tonu predstavimo RENO MEGAN, koji nam je bio ponudjen za takozvani TEST. Nećemo Vas „daviti“ sa dimenzijama i santimetarskim podacima koji su zapravo toliko dosadni, ali, možemo kazati da ovaj MEGAN ima sve ono što je neophodno za bezbrižnu i BEZBEDNU vožnju.

Diskovi napred i nazad, dakle dobre kočnice, dobro ubrzanje, takodje i preglednost a poseduje i ono što je toliko DOBRO za gradsko parkiranje, SENZORE i KAMERU za vožnju u nazad. Prodavci RENO MEGANA objasniće vam vrlo lako da možete odabrati TRI VRSTE MEGANA, onu koja nosi naslom NOVI MEGAN sa cenama od 14.240 do 24.540 eura (uključujući i benzince i dizele), potom MEGAN GRAND COUPE sa cenama od 15.340 do 20.540 (takodje je reč o agregatima benzin i dizel) i najzad će vam reći da postoji i ona najskuplja ali i najjača i najlepša vrsta, MEGAN GT, sa cenom 23.890 do 29.590 evra.

Elem, OVAJ MEGAN, koji nam je bio na raspolaganju ima cenu od 22. 550 evra, poseduje BOSE ozvučenje, paket parkiranja, paket sigurnosti, aktivni tempomat, REZERVNI TOČAK, metalik plavu boju…

A sada sledi ono najvažnije (ili ako hoćete da budemo moderni – KRUCIJALNO)..evo šta je rekao ŽARKO OBRAČEVIĆ:

„Ono što nije dobro odnosi se na sledeće.. SVE VREME je jedino ispravno (pogrešno je reći CELO VREME ili SVO VREME)…Grube greške su BEZBEDONOST (ispravno je – bezbednost) i recimo DUPLO MANJE (ispravno je – upola manje)….već se odomaćilo a POGREŠNO JE … POPNI SE GORE i SIDJI DOLE…Tamo gde se čeka autobus ili tramvaj piše STAJALIŠTE a nekada smo takva mesta jednostavno ispisivali sa STANICA. Takodje me čudi sve više upotrebljavan natpis KAFA ZA PONETI…od PREZENTACIJE je bolje izgovoriti PREDSTAVLJANJE…od izraza ZAGOVORNIK normalnije je reći POBORNIK…..u poslednje vreme se sve više upotrebljava reč NAKON, a skoro da je izbačena reč POSLE…

..od nedavno je RADIO BEOGRAD JEDAN uveo emisiju od 5 minuta, pod nazivom „SRPSKI NA SRPSKOM“…emituje se svakodnevno i to više puta, čitaju glumci a autor je LEKTOR MIRJANA BLAŽIĆ„

Sve, upravo navedeno nam je rekao spiker ŽARKO OBRAČEVIĆ a u narednom tekstu o tom perfektnom radio posleniku lep prikaz smo pronašli i putem interneta..

Rudar iza mikrofona

Danas najprepoznatljiviji „izdanak“ klasične spikerske škole Radio Beograda smatrao je to uzgrednim poslom dok je završavao studije rudarstva. Na nagovor drugara kojima se dopadala „boja njegovog glasa“ čitao je za neveliki honorar tekstove na Trećem programu Radio Beograda. Ostao je u tom poslu i pošto je diplomirao pa je tako neki rudnik ostao bez školovanog inženjera, ali je zato radio dobio trenutno najboljeg spikera. I ne samo radio, već i televizija, filmski dokumentaristi, rečju svi kojima treba razgovetan, artikulisan, ubedljiv, ali pre svega prijatan i autoritativan glas.

Bez „pedigrea rodnog kraja“ poput Drage i Raće, rođen je u Beogradu, kaže da „ništa ne bi bilo od boje glasa da nije počela da ga ‘teše’ tadašnja spikerka na Trećem programu Olivera Živković, a kasnije i Draga Jonaš“. Verovatno je pod njenim uticajem počeo više da se interesuje za akcente i danas je dosegao nivo eksperta. Kad nije siguran, što je retko, ali dešava se čak i njemu, a nema pri ruci svoje rečnike, na pitanje da li je nešto ovako ili je onako, šeretski odgovara: „To je dublet.“ Jedan je od poslednjih iz spikerske branše koji pripremajući se za čitanje ima olovku u ruci i obeležava akcente u rečima na kojima misli da može da se „saplete“. Svojevremeno je u „Radioskopu“, jednoj od prvih emisija magazinskog tipa u ondašnjoj Jugoslaviji, možda baš zbog pedantnosti, redovno čitao „jezičke klackalice“ na tekstove Koste Timotijevića.

U savladavanju tehnike disanja, koju je Draga Jonaš smatrala krucijalnom za dobrog spikera, pomogli su mu i gabariti, visok je i krupan, pa i dugačke rečenice može s lakoćom da savlada. A možda pomaže i ronjenje kojim se aktivno bavi. Dok nije počeo da „spikeriše“, smatrao je da je to „mnogo lakše, ali sam se grdno prevario i srećom da sam imao dobre učitelje i kolege koji su me naterali da ‘zagrizem’ u taj posao“. Tokom vremena postao je specijalista za dnevno-informativne emisije tipa „Novosti dana“ i „Dnevnik“. Dobroćudan po prirodi, prosto ne može da odbije kolege kad ga pozovu da „uskoči u studio“, pa ti slučajni „upadi“ često daju emisijama poseban kvalitet.

Radeći u vremenima u kojima nam se svima svašta događalo, Žare je pokazao još jednu, za spikera dragocenu osobinu – hladnokrvnost. Bilo je situacija kada u studiju zadrhti i glas i papir u rukama. Njemu, bar ja za to ne znam – nije nikad. Ni posle smrti Josipa Broza Tita dok je čitao saopštenje državnog vrha. Original tog teksta i danas čuva, pa ponekad, kad smo mu gosti u kući, teramo ga da „samo još jednom, samo za nas“, ponovo „donese tekst“.

Danas je Obračević šef spikerske grupe Radio Beograda. Kolege su mu 2004. dodelile nagradu „Zlatni mikrofon“ kojom je upotpunio kolekciju priznanja koje je do sada dobio. Na Prvom programu ima naslednike koji već i sami „tešu ime“, a dobijaju i nagrade za spikerski posao. Zato Žare kaže da „nasuprot mišljenju da spikersko zanimanje odumire, smatram da će radio i televizijskim stanicama uvek biti potreban dobar čitač koji neguje kulturu govora“.

Izvor: Mojsvetbrzine.rs