Preuzeto sa: Rts.rs
Davne 1983. godine Bernard Eklston je još uvek bio samo uspešni vlasnik i menadžer Brebema, još jednog od mnogih nekad velikih a danas gotovo zaboravljenih timova Formule 1, ali njegova interesovanja su već tada bila mnogo šira. Rečene godine Bernard, tada 53-godišnjak, je imao dvostruki razlog za slavlje. Nelson Pike je Brebemu doneo drugu titulu u poslednje tri godine, a da bi sve bilo u znaku broja dva Bernard se po drugi put pred matičarem zakleo na večnu ljubav. Izabranica njegovog srca postala je tada 25-godišnja Slavica Radić iz Laktaša kod Banja Luke koja je u bivšoj Jugoslaviji bila poznata pre svega po slikanju za duplericu legendarnog Starta.
U to vreme Berni je izražavao veliku želju da organizuje trku Formule 1 u nekoj od zemalja tadašnjeg Istočnog bloka i kada mu nije pošlo za rukom da napravi Veliku nagradu Sovjetskog Saveza, njegovu pažnju je logično počela da zaokuplja ideja o Velikoj nagradi Jugoslavije. Nikada nećemo saznati da li je glavni razlog bilo to što je u pitanju domovina njegove nove supruge, činjenica da je bivša država tada bila najotvorenija od svih komunističkih zemalja ili jednostavno zato što je već 15 godina u moto trkama postojala Velika nagrada Jugoslavije, koja se zgodno od 1978. godine preselila na novoizgrađeni autodrom Grobnik iznad Rijeke.
Legenda kaže da je dogovor o organizaciji trke pao ali iz nikad do kraja rasvetljenih razloga do realizacije nije došlo. Svakako da nije pomoglo to što staza na Grobniku nije ispunjavala gotovo niti jedan tadašnji standard Formule 1 pa je u planu bilo ozbiljno renoviranje, ali čini se da je glavni razlog što nikada nismo dobili Veliku nagradu Jugoslavije bilo pre svega nerazumevanje tadašnjih državnih moćnika o značaju koji bi trka Formule 1 mogla da ima. Naravno, ne bi trebalo zaobići ni poslovično nestrpljenje lukavog Bernarda, koji je nakon kršenja prvog dogovorenog roka rešio da sreću potraži na drugom mestu.
I tako smo došli do Hungaroringa i komunističke Mađarske, čiji su čelnici odmah shvatili ono što naši nisu, pa je u rekordnom roku nikao autodrom duboko iza Gvozdene zavese. Za one koji ne pamte to vreme, prikladno poređenje glasi da je trka u Mađarskoj te 1986. godine bila jednako neverovatna kao kada bi naredne godine gledali Veliku nagradu Kube ili možda Severne Koreje.
Dvadeset šest godina kasnije Jugoslavije uveliko nema, Slavica više nije sa Bernijem a Hungaroring ne samo što i dalje opstaje u kalendaru, već uprkos činjenici da je staza grozna i trke uglavnom dosadne, a veliki broj moćnih zemalja traži svoje mesto u kalendaru tako što će istisnuti neku od staza, niko nikad ne spominje mogući nestanak Velike nagrade Mađarske. Još desetak godina, i prašnjavi autodrom naših severnih suseda će početi da se kvalifikuje kao „klasična" staza Formule 1, i koliko god lično ne preferirao Hungaroring, na tome im se mora odati priznanje.
Nastavak članka na sajtu Rts.rs