U današnjem 8. specijalu, u klasi automobila, najbrži su bili vozači električnog „audija“. Pobedio je Matias Ekstrom a 49 sekundi je slabiji bio, takodje u „audiju“, Stefan Peterhansel. Treće mesto pripalo je Sebastienu Loebu, četvrto Karlosu Sajncu, dok je vodeći u reliju Naser Al Atija, kasnio za najbržim 10 minuta.
Sebastien Loeb se u „hunteru BRX“ opet približio svom najvećem konkurentu, Naseru Al Atiji vozaču „tojote“…..koji sada ima prednost od 37.58 minuta. Preostale su još 4 etape do cilja. To nije nedostižna razlika, ali, mišljenja smo da će majstor iz Katara, 51. godišnji Naser Al Atija stići do svoje četvrte pobede na Dakar reliju…..na kojem je i čak PET PUTA bio DRUGI.
Neizvesno je još jedino u kategoriji motociklista. Danas je specijal dobio Britanac Sanderlend koji je i vodeći u generalnom poretku, ali, prate ga zaista sa minimalnim kašnjenjem na specijalima, Walkner (+ 3.45 minuta), Van Beveren (+ 4.43 minuta) i Kintanila (+ 5.30 minuta)….
Gabor Sagmajster je juče doživeo pad i oštećenje motocikla, ali, nastavio je da vozi…juče je etapu završio na 114. mestu u generalnom…….danas je na 113. mestu…
Ovogodišnji Dakar se polako bliži kraju a mi koristimo priliku da vas podsetimo na jedan stari auto maraton, koji je bio čak TRI PUTA DUŽI od ovog u Saudijskoj Arabiji. Vremešniji se verujemo sećaju 1970. godine i relija London – Meksiko, od 26.000 kilometara.
Na tom zaista velikom takmičenju, pre više od pola stoleća, učestvovala je i jedna posada iz ondašnje Jugoslavije……. u crnom „pežou 404 dizel“ bili su arhitekta IVICA VUKOJA, zatim student stomatologije SRETEN DJORDJEVIĆ – SREĆKO, i već tada poznati reli vozač i automehaničar NESTOR NECA MILANOV. Bila je to jedina posada iz Jugoslavije, medju ukupno 104 iz celog sveta, koje su 19. aprila 1970. krenule sa fudbalskog stadiona Vembli u Londonu. Crni „pežo“ je imao startni broj 5, puno reklama na karoseriji, dosta alata, neke rezervne delove i gume, i predstavljao je privatni tim u kome su bila dvojica mladih ljudi, amateri željni uzbudjenja, i jedan profesionalac, već iskusni reli vuk i osvajač mnogih pehara na takmičenjima u Jugoslaviji, pomenuti NESTOR NECA MILANOV.
Svaka posada je imala putnu knjigu sa itinererom, a u njoj je bio upisan i datum cilja – 27. maj 1970. SIUDAD MEKSIKO. Staza maratona je vodila kroz 28 zemalja Evrope i Latinske Amerike, a put kroz Evropu bio je dugačak 6.500 km.
Naša ekipa je krenula veoma dobro, cilj je bio da se stigne što dalje, i niko tada nije znao dokle će „pežo 404 dizel“ dogurati. U velikom karavanu su preovladjivale bogate ekipe i velika imena reli sporta. Finski majstori Hanu Mikola, Rauno Altonen i Timo Makinen, poznati Poljak Sobjeslav Zasada, svi sa sjajnim „ford eskortima 1850 GT“, pa zatim odlično opremljena i uigrana fabrička ekipa „moskviča“ iz SSSR-a, sa četiri vozila i izvanrednom opremom, jedina ženska posada u „ostinu maksiju“, koju je predvodila Rozemari Smit, iz Irske, puno odličnih automobila raznih marki, a medju njima i jedan „rols rojs silver šedou“.
Posada „pežoa“ se nije nadala nekom vrhunskom rezultatu a želja je bila da ipak stignu na drugu stranu okeana, da se domognu Južne Amerike…. i u tome su uspeli, stigli su do Argentine i Brazila, savladali su nekako i visoke Ande a onda su odustali u Čileu, zbog velikog kašnjenja u vremensku kontrolu. Bio je to pionirski poduhvat vozača iz Srbije, za koje je saznao ceo karavan relista na maratonu London Meksiko, na kojem je u jednom „ford eskortu 1850 GT“ pobedio čuveni Finac Hanu Mikola sa suvozačem Gunarom Palmom .
Naš Gabor Sagmajster na minulim i na ovom Dakaru nije bio brz, realno kao amater se nije ni mogao takmičiti sa fabričkim vozačima, ali, bio je jak i fantastično uporan, pokazao je kako se uz čvrst karakter mogu savladati sve prepreke…..kako se uz velika odricanja mogu pronaći sredstva za odlazak na najveći svetski maraton….. i u takvom njegovom pristupu mladi vozači mogu mnogo toga da nauče.
Djordje Djenić – Mojsvetbrzine.rs
