Automobila u Nemačkoj je sve više, a kilometara na njima sve manje. Čudno, zar ne?
Prosečna godišnja kilometraža automobila u Nemačkoj danas je niža nego pre 30 godina, a istovremeno raste prosečna starost voznog parka.
U devedesetim godinama prošlog veka prosečni automobil u Nemačkoj je prelazio godišnje otprilike 14.000 kilometara. Naredne decenije su donele izrazit pad. Pandemija, rad od kuće, ograničena putovanja i rastuće cene goriva su izazvali postepeni pad proseka sve do 12.440 kilometara u 2023. godini, što je najniža zabeležena vrednost u praćenom vremenskom nizu renomirane studije DAT Report.
Digitalizacija, videokonferencije i fleksibilniji radni režimi su smanjili deo službenih putovanja, dok se svakodnevna kretanja često odvijaju na kraćim udaljenostima. Mnoga domaćinstva imaju više od jednog automobila, pa se kilometri dele između nekoliko vozila. Rezultat je da pojedina vozila sve više vremena provode parkirana.
Kada kažemo "auto iz Nemačke", shodno iskustvu većina nas ne očekuje, ali bar jednom pomisli na dobro održavano vozilo s razumnom kilometražom i jednim pažljivim vlasnikom. Statistika, međutim, govori nešto drugačije, a razlika između automobila u vlasništvu prosečnog nemačkog vozača i automobila koji završe na našem tržištu veoma je velika.
Prosečni Nemac danas godišnje prelazi oko 13.000 kilometara, što je zapravo manje nego u prošlosti. Razlog su promenjene navike: rad od kuće, kraće gradske relacije, više automobila po domaćinstvu, uključujući i električna vozila koja ne prelaze velike udaljenosti, koji dele ukupnu kilometražu. Takav automobil – relativno nov, malo vožen, garažiran – uglavnom ostaje u Nemačkoj i preprodaje se na domaćem tržištu.
Ono što stiže do nas sasvim je druga kategorija. Uvozni automobili iz Nemačke, pa i ostatka Evrope, mahom su bivša flotna vozila – firme, rent-a-car agencije, lizing kompanije – koja za tri do četiri godine s lakoćom "naberu" i po 150.000 do 200.000 kilometara. Takva vozila su za nemačko tržište "istrošena" i ekonomski nema smisla prodavati ih lokalnim kupcima, pa završavaju u izvozu prema jugoistočnoj Evropi i dalje.
Nemci starije automobile manje voze. Kako vozni park stari, a starija vozila se koriste samo povremeno ili kao rezervna, to dodatno smanjuje prosek po vozilu.
Dakle, prosečni Nemac koji vozi relativno novi auto s kratkim relacijama ne odgovara slici "uvoznog auta iz Nemačke" koje ovde vidimo. To su dve potpuno različite priče, ali nažalost kupovna moć diktira ponudu, što znači da automobili prosečnog nemačkog vozača, retko završavaju na našem tržištu.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Volkswagen