Odluka da posrnuli američki autogigant "Dženeral motors" (GM) ne proda svoju evropsku filijalu "Opel" kanadsko - ruskom koncernu "Magna" - "Sberbabanka" - je doneta u Vašingtonu, a ne u Detroitu gde se nalazi poslovni centar nekad moćne kompanije, tvrdi u najnovijem broju moskovski list "Finansovaja izvestija" (FI).

Vašington je odlučio da ne prepusti "Opel" kanadsko - ruskom konzorciju da se Rusija ne bi domogla savremene automobilske tehnologije, o čemu su otvoreno govorili i američki političari, ističe se u napisu moskovskog lista.

"Svi znaju da odluka o otkazivanju ranije ugovorene prodaje "Opela" nije doneta u centrali GM -a, već na obalama reke Potomak (to jest u glavom gradu SAD Vašingtonu)", piše FI i ukazuje da je takvo rešenje izazvalo odmah pravi talas besa u nemačkoj vladi, a i u fabrikama "Opela".

"Tako neočkivani obrt je teško objasniti. Novi plan sanacije kompanije treba da pripremimo u vrlo kratkom roku od svega nekoliko dana. Ja pretpostavljam da ti ljudi, koji su doneli odluku, nemaju pravu predstavu o suštini celog problema", citira FI izjavu šefa evropske filijale GM - a Karl Petera Forstera.

Reč "odgovorni" treba, preme oceni FI, shvatiti u ovom slučaju u sasvim obrnutom smislu, pri čemu bi to još bilo i prilično diplomatski kazano.

Kao dokaz o čemu se zapravo radi u slučaju sa kontraverznom prodajom "Opela" , FI citira i reči šefa Socijademokratske frakcije u nemačkom parlamentu Frank Valtera Štajmajera. On je ocenio da je reč o diverziji koju je učinjena prema njegovoj zemlji.

Zaposleni u "Opelu" štrajkuju, novog plana za spas te fabrike nema, a svi su uvereni da će GM realizovati ranije obnarodovani program koji je otvoreno antisocijalni, tvrdi FI, uz napomenu da taj program predviđa zatvaranje dve od četiri "Opelove" fabrike i otkaz za deset hiljada zaposlenih.

"Opel" zapošljava oko 55 hiljada readnika u svojim evropskim fabrikama, od kojih približno 25 hiljada sada radi u četiri nemačka pogona.

Kanadsko - ruski koncern je za razliku od GM -a, koji je finansijski nesolventan, imao novac za program kompletne reogranizacije "Opela", na osnovu čega je vlada Nemačke ranije odobrila državnu garanciju za kredit od 4,5 milijarde evra, piše FI.

Moskovsko glasilo istovremeno navodi da je GM letos imao dugove u od 173 milijarde dolara, dok je vrednost njegove celokupne imovine tada procenjena na 82 milijarde dolara.

Od tada se situacija u GM -u pogrošala, jer kompanija svakog dana više troši nego što zarađuje, kaže se u tekstu FI, uz opasku da je vlada Nemačke zahtevala, u utlimativnoj formi, da joj kompanija iz Detroita odmah vrati ranije odobreni kredit za sanaciju "Opela" u vrednosti 1,5 milijardi evra.

"Mi nećmo da budemo u sastavu GM -a", prenosi FI reči Klausa Franca, šefa Saveta proizvođača u "Opelu", uz napomenu da su čelnici te fabrike i svi zaposleni listom bili za saradnju sa rusko - kanadskom kompanijom, jer bi to značilo da u nemačkim pogonima frabrike neće biti otpuštanja, ili će se ta brojka svesti na minimum.

Neki eksperti, na čije mišljenje se poziva moskovski specijalizovani list koji se štampa kao sedmični dodatak provladinog dnevnika "Izvestia", navode da bi na kraju "Opel" mogao da proglasi bankrot, posle čega bi se stekli uslovi da većinski udeo u toj kompaniji otkupi nemačka vlada.

Analitičar moskovske kompanije "Finam menadžment" Dmitirij Baranov smatra, međutim, da je realizacija takvog scenarija malo verovatna, jer je rukovodstvo Evropske unije već stavilo da znanja da će pažljivo pratiti dalji razvoj situacije oko sudbine "Opela".

FI ipak veruje da bi Nemačka mogla, sledeći primer SAD koje su praktično nacionalizovale celu domaću auto - industriju, na čelu sa GM -om, da ipak u ovom slučaju deluje jednostrano i mimo volje EU.

"Danas, kada Amerika javno narušava pravila igre njen primer mogu iskoristiti i drugi, tako da ne treba isključiti ni mogućnost da 'ruski Opel' ipak kad - tad postane realnost", zaključuje se u napisu FI.

Autor : Tanjug.rs

Izvršni direktor Opela Karl Forster podneo ostavku

Gorčina, ljutnja i neverica, osuda za prevaru, pa čak i zahtevi za ostavkama, samo su neke od emocija koje su proključale posle iznenađujuće vesti da je američki "Dženeral Motors" (General Motors/GM) odustao od prodaje "Opela" u trenutku kada je praktično sve bilo dogovoreno u vezi sa prelaskom nemačke firme u ruke kanadske "Magne" i ruske "Sberbanke".

Međutim, ostavke jesu počele da padaju ali ne u upravnom odboru GM-a koji su glasali za opstanak Opela u okviru GM-a, već u taboru onih koji su bili za prodaju nemačke podružnice. Izvršni direktor "Opela" i šef GM-ovog poslovanja u Evropi, Karl Forster (Carl-Peter Forster), inače bivši rukovodilac u BMW-u i sin nemačkog diplomate, povukao se sa te pozicije. Karl, koji je bio pobornik ideje o prodaji "Opela", izjavio je da je zaprepašćen kako se upravljalo procesom prodaje Opela.

Kao jednog od favorita za upražnjeno mesto izvršnog direktora Opela "Rojters" navodi Dejvida Rejlija (David Reilly), direktora međunarodnog poslovanja.

Autor : Autobrief.com

Foto : Opel