Nijedan drugi konceptni automobil u istoriji Volvo Car korporacije nije značio više za tehnološki razvoj Volvoa od konceptnog Volvo SCC bezbednosnog automobila. Deset godina nakon njegove premijere 2001. u Detroitu, ovaj model može se s ponosom osvrnuti na svoju fantastičnu „karijeru“.
Volvo SCC je rani primer kumulativnog učinka bliske saradnje između dizajnera i inženjera Volvo Car korporacije.
„Konceptna vozila obično su namenjena za proučavanje dizajna ili tehnologije, a kupcima daju uvid u budućnost automobila. Međutim, Volvo SCC je uz sve to dodao atraktivnost i visoku tehnologiju. To je rani primer toga kako mi u Volvou stvaramo automobile imajući na umu želje, potrebe i ograničenja naših kupaca“, ističe predsednik i izvršni direktor Volvoa, Stefan Jacoby.
Jedan od najvažnijih ciljeva projekta bio da se pokaže mogućnost kombinacije
vrhunske bezbednosti svetske klase s elegantnim sportskim dizajnom, a sve
upakovano u relativno malen automobil.
„Kada smo krenuli s radom na konceptnom automobilu potkraj 1990-tih, Volvo je
prvenstveno bio poznat kao proizvođač porodičnih automobila koji štite putnike
u slučaju sudara. SCC je označio početak novog pristupa koji je unapredio
bezbednost putnika u smislu izbegavanja opasnih situacija i nesreća“,
pojašnjava Östen Strandberg, zadužen za razvoj Volvoa SCC. „S održivim
konceptnim bezbednosnim automobilom pokazali smo da su sve one pametne, preventivne
tehnologije postale ostvarivim. Pošteno je reći da je uspeh Volvoa SCC
podstakao našu prelomnu posvećenost aktivnim sistemima bezbednosti“, ističe
Strandberg.
Zvezda u Detroitu
Volvo SCC je generisao ogroman
interes na Volvo Cars štandu na Sajmu automobila u Detroitu, 2001. godine. Te
godine je svetska štampa dobila mogućnost testiranja konceptnog automobila na
posebnom poligonu međunarodnog aerodroma u Sevilji, na jugu Španije. Već
sledeće godine automobil je testirao i švedski premijer Göran Persson, a
automobil je krenuo i u veliku turneju po SAD, gde je dočekan samo s najvećim
epitetima i pohvalama.
„Interes koji je izazvao bio je veći od svih naših očekivanja. Uveren sam da je
to bilo zbog toga što je SCC bio atraktivan automobil i tehnički veoma
napredan, a k tome nije bio komplikovan. Upravo je to kombinacija koja odražava
pristup Volvoa i čini našu marku izuzetno snažnom“, napominje Mikael
Edvardsson, jedan od inženjera odgovornih za tehnologiju integrisanu u
bezbdnosni konceptni automobil.
Od koncepta do proizvodnje
U 2002. godini tehnička
ispitivanja na Volvou SCC su dovela do stvaranja bezbednosne tehnologije
primenjive u serijskoj proizvodnji. Godinu dana kasnije Volvo je inicirao
projekt koji će rezultirati svetskom premijerom Volvo C30 modela u Parizu 2006.
godine.
Danas, deset godina posle premijernog uspeha SCC-a, nekih petnaestak
tehnoloških rešenja predstavljenih u ovom modelu svoje mesto zauzima u
različitim modelima Volvo game. To su tehnološka rešenja koja i danas pomažu
vozačima širom sveta u izbegavanju manjih ili većih sudara.
“Koliko je SCC ostavio snažan pečat na serijsku proizvodnju pokazuje i to da je
izgled automobila postao realnost... njegova boja karoserije neverovatno
podseća na Orange Flame boju karoserije na današnjem Volvou C30“, pojašnjava
Östen Strandberg.
Naravno, svaki izuzetak potvrđuje pravilo. Tako jedna od najatraktivnijih
značajki Volvoa SCC nikada nije ušla u serijsku proizvodnju. Reč je o providnim
stubovima u obliku Eiffelovog tornja koji su bili deo prvobitnog nacrta za C30,
ali su odbačeni zbog kompleksnosti realizacije, troškova i nedovoljne čvrstoće.
SCC tehnologije u današnjim Volvo modelima
Evo i popisa tehnoloških
rešenja iz Volvoa SCC koja su našla svoj put do današnjih Volvo modela:
- Upozorenje o sudaru s vozilom ispred – ova je tehnologija deo Sistema za
otkrivanje pešaka i Collision Warning sistema s automatskim kočenjem. Uz to,
nalazi se i u revolucionarnom sistemu kočenja pri nižim brzinama - City Safety
(što kao standard dolazi u nekoliko Volvo modela)
- Informacija projektovana na vetrobran – danas je to poseban displej kao deo
Collision Warning sistema
- Tehnologija koja nadzire mrtvi ugao i upozorava vozača. Danas poznatija pod
imenom Sistem nadzora za mrtvi ugao (BLIS)
- Sistem upozoravanja koji alarmira vozača o riziku skretanja s vozne trake.
Danas je ova tehnologija poznata pod imenom Sistem upozorenja prilikom
napuštanja trake
- Sistem nadzora vožnje koji održava razmak s vozilom ispred. Današnji ACC
sistem, koji je delotvoran sve do zaustavljanja, deo je automobila s
automatskim menjačem
- Bljeskajuća svetla za naglo kočenje – danas poznatija kao svetla za naglo
kočenje
- Sigurnosne kamere – danas su integrisane u retrovizore i na rešetku
automobila, a nude pogled od 180 stepeni. Kamera je i ključni deo Sistema za
otkrivanje pešaka i Collision Warning sistema
- Napredna prednja svetla koja prate oblik puta – danas poznatija kao Aktivna
zakrivljujuća svetla
- Razvijen interfejs čoveka i mašine – sada u vidu Volvo Sensus sistema
- Zadnje sedište podesivo po visini. Danas je prisutno u dvovisinskim dečijim
sedištima
- Zaštita za pešake – danas je to tehnologija upijanja energije na prednjem
delu automobila u Sistemu otkrivanja pešaka
- Upravljač podesiv po visini – danas dolazi kao standard
- Pasivni Sistem otključavanja i pokretanja motora – Keyless Go
- Komunikacija s automobilom preko mobilnog telefona – od proleća 2011.
prisutna je kao aplikacija za mobilni telefon
Ispred svog vremena
Mikael Edvardsson sumira stvari ovako: „Kada je Volvo SCC predstavljen javnosti bio je nakrcat senzacionalnom tehnologijom. Uzmemo li u obzir današnji interes javnosti i kupaca za aktivne sisteme bezbednosti, nije teško uvideti kako je ovaj konceptni automobil bio ispred svog vremena. Dokaz je to da je Volvo bio i da će ostati revolucionarni brend koji brine o bezbednosti svih putnika“.
PR Grand Motors