I dok se u Torinu prisećaju njegovog šarma, širom bivše Juge ostao je upamćen kao automobil koji je srednju klasu postavio na točkove – bilo u originalnom pakovanju, bilo kao čuvena, “čelična” Lada.
Kada se pojavio 1966. godine, Fiat 124 je imao težak zadatak – da zameni čuveni “Tristać” (FIAT 1300/1500). Inženjer Oskar Montabone dobio je zadatak da napravi modernu limuzinu čistih linija. Rezultat je bio toliko impresivan da je već 1967. godine ovaj model proglašen za Evropski automobil godine. Imao je motor od 1,2 litra i 60 “konja”, što je na njegovu laganu karoseriju od samo 850 kilograma bilo i više nego dovoljno za ozbiljnu vožnju.
Naslednik "Tristaća" koji je pokorio Evropu
Zanimljivo je da su Italijani razmišljali o prednjem pogonu, ali su na kraju ostali verni zadnjoj vuči – onoj koja je kasnije omogućila hiljadama vozača da “ispravljaju krivine” širom bivše države, ali i da se pate po kiši i snegu.
Fiat 124 nije bio samo porodična krstarica. Verzija Special T iz 1970. godine donela je motor sa dve bregaste osovine i 80 KS, ali i disk kočnicama na obe osovine. U to vreme, juriti 160 kilometara na čas u automobilu te klase bilo je rezervisano samo za one najhrabrije i najbrže. Pred kraj proizvodnje, u model je “ubačen” i motor od 1,6 litara sa čak 95 KS, što je ovaj auto pretvorilo u pravog “uličnog trkača” pre nego što ga je nasledio Fiat 131 Mirafiori.
Od Torina do Sibira: Kako smo dobili Ladu
Iako je originalni Fiat 124 bio pojam luksuza, na tržištu Jugoslavije on je živeo kroz svoju sovjetsku “rođaku” – Ladu Žiguli (VAZ 2101). Italijani su prodali licencu Sovjetima, koji su model mehanički pojednostavili, ojačali lim i prilagodili ga lošim putevima i surovim zimama. Ako se pitate da li je Žiguli bio pristupačan sovjetskom građaninu u vreme komunista, odgovor je – nije! Prvobitna ideja da se cena Žigulija izračuna po težini, tako da jedan kilogram košta jednu rublju, bila je smešna.
Tada ne bi koštao ni hiljadu rubalja. Najniža prodajna cena u prvoj polovini 1970-ih bila je oko 5.500 rubalja. Prosečna plata je bila 120, pa računajte koliko je bilo potrebno godina da se Žiguli istera na put.
Bio je to i prvi automobil koji je komunistička vlast marketinški promovisala.
Proizvodnja u Italiji je stala 1975. godine, ali je Fiat 124 nastavio da živi kroz Seat u Španiji, Tofaş u Turskoj, pa čak i u Indiji i Južnoj Koreji. Bio je to prvi pravi globalni automobil. Za nas koji se sećamo mirisa benzina i karburatora, Fiat 124 (i njegova sestra Lada) ostaje simbol jednog vremena kada su automobili imali dušu, a vozači morali da budu i majstori. Šezdeset godina kasnije, kapa dole za italijansku mašinu!
Izvor: Sportal.blic.rs
Foto: Fiat / AvtoVAZ