Visoke cene goriva su posledica visokih udela države

Visoke cene goriva u Srbiji su posledica visokog udela države u maloprodajnoj ceni naftnih derivata, istaknuto je juče na okruglom stolu "Tržište naftnih derivata u Srbiji - osam meseci posle liberalizacije"

Učesnici okruglog stola su naveli da je razlog velikih cena goriva i to što je od Nove godine dva puta doslo do izmena akciza i što su one 22. juna izjednačene na višem nivou.

Ključni problem, kako su naveli predstavnici naftnog sektora je i to što još nema kontrole kvaliteta goriva i što im poslovanje otežavaju i neki propisi, navodeći nedavno doneti za skladištenje naftnih derivata.

"Ni izjednačavanje akciza na BMB 95, koji proizvodi NIS i uvozni BMB 98, koje je država učinila na insistiranje Evropske unije (EU) nije dovelo do smanjenja potrošnje "prljavog" goriva zbog veoma starog voznog parka u Srbiji", kazao je predsednik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, člana Svetskog naftnog saveta Slobodan Sokolović.

On je rekao da je država "nezgrapno" komunicirala sa EU i nije mnogo vodila računa o potrošačima kada je povećala akcizu na BMB 95. "Informacije o dešavanjima na tržištu, obimu uvoza, prodaji, ali i broju registrovanih kompanija i skladišnim prostorima su nepouzdane i nedostupne javnosti i to zbunjuje građane i potrošače naftnih derivata", naveo je Sokolović.

Zamenik generalnog direktora NIS Gaspromnjefta Nikolas Petri reagujući na zamerke da se gorivo u Srbiji toči najskuplje u regionu, rekao da je to posledica akcizne politike.

"Državni udeo u ceni dizela je 44 odsto, a benzina 53 odsto, što je najviše u regionu", naveo je on.

Prema njegovim rečima, marže na naftne derivate u Srbiji su na nivou regiona ili niže, od osam do deset odsto, dok su u Bugarskoj, naveo je primer, 13 odsto.

"Došlo je do delimične liberalizacije tržišta naftnih derivata, ali država se vodila i energetskom bezbednošću", kazao je Petri i dodao da je dozvoljen kompletan uvoz, Srbija ne bi imala domaćeg proizvođača.

Predstavnik Udruženja naftnih kompanija Srbije Aleksandar Mileusnić je rekao da je efekte od liberalizacije tržišta i sniženja cena neutralisalo povećanje akciza na dizel sa 30,47 na 37 dinara i bezolovnog motornog benzina sa 45 na 49,5 dinara.

"Cena sirove nafte je u prvih sedam meseci ove godine 20 odsto viša nego u istom periodu prošle godine", istakao je on.

Prema njegovim rečima, da je ostalo staro formiranje cena, sada bi cena BMB 95 bila deset dinara viša, a kod evrodizela bila bi još veća razlika.

"Ocene da naftaši zarađuju ogroman profit su opasne, jer dovode do pogrešnih zaključaka", naveo je Mileusnić i dodao da su marže nešto veće na evrodizelu na TNG je svega 2,5 dinara.

Kako je istakao to je delatnost koja zahteva velike investicije, a ima malu profitnu stopu.

Direktor Instituta za energiju, ekologiju i tehnoloska istrazivanja u Sloveniji Dani Bercevic rekao je da su marže u Sloveniji ispod evropskog proseka i da je potrebno ppovećati ih za oko jedan evrocent po litru.

Učesnici na naftnom tržistu izneli su i velike zamerke na pravilnik o tehničkim uslovima skladišta koje u stvari smanjuje konkurenciju na tržištu, a osim toga je i nejasan.

Izvor : Biznisnovine.com