Intervju: gospodin vodonik, Katsuhike Hirose, šef Toyote za vozila na gorive ćelije

Toyota je predstavila serijsko vozilo za koje Japanci kažu da je važno poput Priusa - pionira među hibridnim vozilima. Mirai će biti jedan od ključnih modela za prodor automobila na gorive ćelije. Naš sagovornik je Katsuhike Hirose, koga zovu gospodin vodonik.

Katsuhiko Hirose je čovek koji svojim radom gleda u budućnost. Fizičar koji se već kao dete uključivao u istraživanja u nuklearnoj fizici. Danas je vođa Toyotinih istraživača za naprednu tehnologiju kod vozila koja pokreću gorive ćelije.

Elon Musk i mnogo drugi iz auto industrije uvereni su da jedino električna vozila mogu da reše probleme u prevozu u budućnosti. Istina je, i Mirai ima elektromotor, ali ga pokreće vodonik. Zašto ste se zapravo odlučili za tehnologiju gorivih ćelija, a ne za isključivo električno vozilo?

Za početak treba da se vratimo u prošlost i pogledamo model Prius. To je snažan hibrid. To znači da nema samo mali električni motor i start stop sistem koji pomaže kod ubrzavanja i potrošnje goriva, već ima električni motor koji može da pokreće vozilo. Zato je na putevima već više od pet miliona Priusa.

Ono što želim da kažem jeste to, da je Toyota auto kompanija koja razmišlja drugačije i gleda u budućnost. Ne pravimo vozila samo za danas, nego i za sutra. Kada smo pre skoro dve decenije počeli da prodajemo Prius, među stručnjacima i vozačima bilo je puno nepoverenja. Prius je više nego očigledno prošao test, pogledajte samo brojeve prodaje. Isto to smatramo i za vozila na gorive ćelije. Mirai bi mogao da ima isti efekat za auto industriju kao Prius, ali će biti potrebno još neko vreme, da se dokaže.

Ali ipak, kako odgovarate ocu Tesle Motors, Elonu Musku, koji je sa snažnim električnim vozila osvojio dosta pristalica?

Ne slažem se sa Muskom koji kritikuje druge i kaže da će uspeti samo potpuno električna vozila. Zašto će vozila na gorive ćelije biti uspešna u budućnosti? Da napunimo Mirai vodonikom potrebna su nam tri minuta, a ne nekoliko sati koliko je potrebno za električna vozila.

Baterijska vozila su zbog toga još uvek tabu tema među vozačima. Vozačima smeta i to što moraju da pune baterije nakon svakih 200 ili 300 kilometara. Automobili na vodonik mogu jednim punjenjem da pređu 500 kilometara. Ali naravno, mi i dalje razvijamo baterijska vozila. Imamo kompaniju koja razvija svoje baterije kako litijum-jonske tako i nikl-metal-hidridne baterije.

Kakve su performanse Miraia u poređenju sa električnim vozilia, ili čak Teslom S?

Mirai ima sve karakteristike električnog vozila, čak su i osećaj u vožnji i ubrzanje jednaki. I zvuk motora je isti. Poput sportskih vozila, ponosi se veoma niskim težištem i optimalno raspoređenom težinom. To smo postigli preraspoređivanjem glavnih delova, kao što su sklop gorivih ćelija i dva rezervoara za vodonik na sredini dna vozila.

Dobro je poznato da je naš predsednik, gospodin Toyoda, veliki ljubitelj sportskih vozila. Kada je isprobao Mirai, bio je oduševljen.

Šta je bio, sa stanovišta tehnologije, najveći izazov u razvoju Toyote Mirai?

Bilo je puno izazova sa zajedničkim ciljem da se napravi vozilo koje će biti dovoljno moćno, a istovremeno su troškovi izrade trebali da budu podnošljivi, što važi i za maloprodajnu cenu. Na prvom mestu je bila bezbednost. Morali smo da se pobrinemo da vodonik nigde ne izlazi.

Rešenje je prekid dovoda i sprečavanje skupljanja vodonika u automobilu, što je malo verovatno. Mirai je izuzetno bezbedan automobil. Napravljen je tako da u slučaju sudara apsorbuje energiju sudara preko više delova, i na taj način, bez obzira u koju stranu udari drugo vozilo, štiti gorive ćelije i rezervoare za vodonik.

Veoma je važna izrada posude za vodonik. Strukturu rezervoara za vodonik čine unakrsno isprepletena ugljenična vlakna. Rezervoare smo ojačali jer je vodonik pod pritiskom od 700 bara. U prošlim rezervoarima je pritisak iznosio 350 bara. Na taj način smo i produžili vreme vožnje jednim punjenjem. Istovremeno treba da budemo i izuzetno precizni, kod gorivih ćelija potrebno je da sve bude isplanirano tačno u milimetar.

Kada možemo da očekujemo vozila na vodonik na putevima u većem broju?

Počećemo sa manjom proizvodnjom modela Mirai. S obzirom da godišnje u svetu prodamo skoro 10 miliona vozila, udeo Miraia će u poređenju sa tim biti minimalan, kao i u poređenju sa hibridima, kojih svake godine prodamo više od milion.

Smatramo da će prodaja biti svake godine veća, jer je interesovanje za vozilo izuzetno. Obično je potrebno barem pet godina, ako ne i deset, da se takvo vozilo ustali među kupcima. Pogledajmo hibride, prodajemo ih već 18 godina.

Kupci su konzervativni, tako da sličnu situaciju očekujemo i sa vozilima na vodonik. Korisnicima je važna i cena. Ako kupimo telefon za nekoliko desetina evra i pokvari se možemo da ga bacimo, međutim sa automobilima je drugačije.

Evropa je veoma privržena dizel motorima. Kako ćete ubediti Evropljane da se odluče za vašu tehnologiju?

Najbolji način je probna vožnja.

Tehnologija vodonika je veoma skupa, skupa je i proizvodnja, a skupa je i izgradnja stanica za punjenje vodonika.

Tehnologija vodonika je visoka tehnologija. Ne slažem se da je ekstremno skupa, jer je malo već pojeftinila. Vodonik koristimo već decenijama, ne samo u auto industriji. To je veoma dostupan izvor energije. U Toyoti smo primenili brojne mere kako bismo postigli cenu koju Mirai ima danas. U dogledno vreme bi cena vozila na gorive ćelije mogla da se izjednači sa cenom modela sa savremenim dizel agregatom.

Ali je zato skupa infrastruktura. Stručnjaci smatraju da izgradnja stanice za punjenje vodonika košta 700.000 evra.

Infrastruktura je skupa zato što je na putevima malo vozila na gorive ćelije, pa se javlja pitanje isplativosti. To jeste pravi problem i ono što je neophodno za masovnije pokretanje proizvodnje. Onome ko će kupiti vozilo na gorive ćelije, biće potrebna sva neophodna infrastruktura.

Na početku prodaje Priusa nismo morali da razmišljamo o infrastrukturi stanica za punjenje. Vlasnik je mogao jednostavno da ode do klasične benzinske stanice, da sipa benzin i nastavi da vozi. Ali vozila na vodonik imaju nekoliko puta veći domet nego električna vozila, tako da nam neće trebati tako veliki broj stanica za punjenje kao za električna vozila.

Da li ćete tehnologiju sami da razvijate, ili sa nekom drugom markom automobila?

Sami.

Da li će Prius u budućnosti ponuditi pogon na gorive ćelije?

Moje mišljenje je da hoće. Zato smo prvom serijskom vozilu dali ime Mirai, što znači budućnost.

Da li je Mirai novi Prius?

Pa usuđujem se da kažem da jeste.

Da li ćete u bliskoj budućnosti prikazati novo serijsko vozilo na gorive ćelije?

Sigurno. Koji tip karoserije će biti u pitanju, to ne znam. Sve je moguće, može da bude terenac, limuzina ili sportsko vozilo.

U Japanu već danas postoji više stanica za električno punjenje vozila, nego za vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Zašto se Japan toliko razlikuje od Evrope. Zašto razmišljate drugačije?

Teško mi je da odgovorim na to pitanje. Svest da je čista sredina važna za dobar životni standard, u Japanu je na veoma visokom nivou. Ljudi žele da imaju budućnost u svojim rukama. Još uvek ima dosta konzervativnih Japanaca, a isto to važi i za Evropu. Drugi su opet spremni da plate više za visoku tehnologiju.

Kada govorimo o struji kao o izvoru energije budućnosti u auto industriji, brojni stručnjaci lepu budućnost najavljuju vozilima na gas. Kako na to gledate u Toyoti?

Komprimovani zemni gas je jeftin, ali je to energent koji je omiljen samo u pojedinim zemljama u svetu. Radi se o nekoliko miliona vozila.

Izvor: Toyota.rs / Zurnal24.si