Kako piše "Politika", odlazak „Fijata” iz Kragujevca bio bi pravi ekonomski šok za ovaj grad, ali i za Srbiju, imajući u vidu da je reč o ubedljivo najvećem izvozniku. Izvozni rezultati kragujevačke fabrike automobile u prvih sedam meseci ove godine četvorostruko su veći nego drugoplasirane smederevske železare – 800 naspram 200 miliona evra. Ipak, i takav epilog je moguć, budući da ugovor naše vlade sa italijanskim proizvođačem automobila ističe za tri godine, 31. decembra 2018.

Budućnost „Fijatove” fabrike u Kragujevcu skopčana je sa proizvodnjom drugog modela automobila. Ta stavka je važan segment ugovora, ali do danas nije realizovana. U Kragujevcu su očekivali da će ih Grupacija „Fijat-Krajsler“ obradovati modelom „500X”, sada se nadaju „tipu”.

Italijani su nameravali da novi „tipo” prave u Turskoj, budući da su se u toj zemlji proizvodili slični „Fijatovi” modeli, poput „palia”, skromni, ali funkcionalni automobil prilagođen kupcima sa plićim džepom.

Ipak, sve se promenilo posle obaranja ruskog aviona. Ovaj međunarodni incident nije zakomplikovao samo političke, već i ekonomske odnose, a poznato je da svi veliki igrači na globalnoj sceni traže stabilnost. U ovom kontekstu valja podsetiti i na dobre privredne veze Italije i Rusije, koje su uspostavljene još za vreme bivšeg premijera Berluskonija.

„Sada je sve moguće”, odgovorili su „Fijatovi” menadžeri na pitanje postoji li mogućnost da dođe do promene plana i da se proizvodnja „tipa”, umesto u Turskoj, organizuje u Srbiji. Sa proizvodnjom „tipa” u našoj zemlji, kragujevačka fabrika bi dobila novu perspektivu.

Prvi „tipo” proizveden je 1989, kada je proglašen za automobil godine u Evropi. Sadašnji „tipo” potpuno je novi model. Reklamira se kao odličan „sedan”, sa motorom od 1.600 kubika, više nego solidnom opremom, pogotovo ako se u obzir uzme cena od 12.500 evra. Računajući da je „500L” tri hiljade evra skuplji (bez pogodnosti koje se nude u režimu zamene staro za novo), „tipo” bi bio dobar izbor i za naše kupce.

Od proizvodnje „tipa“ u Srbiji mogla bi da profitira i Grupacija „Fijat-Krajlser”, imajući, pre svega, u vidu pregovore koji se vode oko bescarinskog plasmana naših automobila na ogromno tržište zemalja Evroazijske unije. Tu, međutim, postoje problemi, budući da se neke članice ove ekonomske organizacije, i pored dobre volje koju je pokazala Rusije, još nisu izjasnile da li prihvataju takav oblik saradnje.

U tehničkom smislu, proizvodnju „tipa” u Kragujevcu ne bi bilo teško organizovati, pošto je platforma za taj model identična šasiji na kojoj se pravi „500L”. I drugi elementi proizvodnje idu u prilog kragujevačkoj fabrici. Potpuno obnovljeni i modernizovani „Zastavini” pogoni projektovani su za proizvodnju do 300.000 automobila godišnje, a „500L” danas popunjava svega trećinu kapaciteta.

Imajući u vidu da je serijska proizvodnja „500L“ počela sredinom 2012, drugi model je već trebalo da ugleda svetlost dana ili da, bar, bude u pripremi. Ne toliko zbog ugovora između naše vlade i „Fijata” kojim je to definisano, već zato što je u svetu auto-industrije danas nemoguće opstati ukoliko se svake treće ili četvrte godine ne izbaci novi model.

Pitanje je, međutim, da li je možda osmišljen plan B – da umesto „Fijata” u Kragujevac dođe neki drugi veliki proizvođač automobila. Možda nemački ili kineski. Opredeljenje da se sa Nemačkom i Kinom grade sve čvršće ekonomske veze, na čemu svojski rade i premijer i predsednik Srbije, otvara prostor da se razmišlja i o toj opciji. Uostalom, zar „zatamnjeni” ugovor sa „Fijatom” nije bio česta meta kritike vlasti, još dok je bila opozicija.

Izvor: Politika.rs

Foto: arhiva / Fiat