Kako prenosi Politika, prema proceni državne statistike u toku 11 meseci 2015. izvezeno je robe u vrednosti 11,05 milijardi evra. To je za 8,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Izvoznici ni prošle godine, kao ni prethodnih decenija uostalom, nisu mogli da dostignu „učinak” uvoznika. Uvoz je bio veći za 5,8 odsto dostigavši 14,9 milijardi evra. Deficit od 3,84 milijarde evra bio je manji za 0,8 odsto nego u istom periodu 2014, a pokrivenost uvoza izvozom, kao nikada do sada, premašila je 74 procenta.
Svakog meseca Ministarstvo finansija objavljuje tabelu 15 najvećih izvoznika. Koliki je doprinos ove petnaestorke bilansu spoljne trgovine, ali i platnom bilansu zemlje?
Obično se misli da naši najveći izvoznici ostvaruju i najveći suficit u trgovanju sa svetom. Nažalost – nije tako. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, neto devizni priliv deset preduzeća, koja su najveći izvoznici u Srbiji u periodu januar – oktobar 2015, iznosio je samo 26,6 miliona evra.
Zanimljivo je da na listi najvećih izvoznika Ministarstva finansija nema kompanije „Simens” DOO, iako je ona na listi Republičkog zavoda za statistiku na petom mestu, sa desetomesečnim izvozom od 166 miliona evra.
Lista najvećih neto izvoznika od početka 2015. do kraja oktobra mnogo je drugačija. Na čelu ove liste kompanija koje više izvoze nego što uvoze je naš najveći izvoznik „Fijat – Krajsler Srbija” – sa 357,8 miliona evra. Železara je naš drugi najveći izvoznik, ali nje nema među deset najvećih neto izvoznika. Domaća komponenta u izvozu kod „Fijata” iznosi 35, a kod železare 17 samo odsto.
Od sto evra izvoza „Fijat” 65 da za uvozne komponente, a železara i svih 83 procenta. Na čemu zaradimo – jevtinoj radnoj snazi i energiji. Da se ne bi stekao rđav utisak, ni to nije tako loše, jer ta preduzeća zapošljavaju hiljade radnika, plaćaju neke poreze, doprinose, ali i angažuju veliki broj pratećih preduzeća i delatnosti.
Deficit robne razmene je naša sudbina sa kojom moramo da se pomirimo na duži rok, kaže ekonomista Dragovan Milićević. Naša privreda je uvozno zavisna i nedovoljno konkurentna, što kreatori ekonomske politike moraju stalno da imaju na umu. To naročito važi za članove Saveta za ekonomski razvoj i razvojnu agenciju, pogotovu kada budu odlučivali koje će investitore podržati parama poreskih obveznika. Ako nam budu dolazili samo oni koji računaju na niske dažbine i jeftinu radnu snagu – nećemo se mnogo ovajditi, ali dok Srbija i njena privreda iznova ne podignu industriju i ne proizvedu robu koja će biti naš prepoznatljiv brend, moramo se zadovoljiti i „šrafciger industrijom”.
Srbija je mala, otvorena ekonomija, koja je u loše izvedenoj privatizaciji gotovo ostala bez industrije i svoje tržište za najveći broj proizvoda, pogotovo robe široke potrošnje, prepustila stranoj konkurenciji. Ali, za razliku od, recimo Slovačke, koja ima čak četiri velike fabrike putničkih vozila ili Mađarske, koja je jedan od najvećih proizvođača komponenti za automobilsku industriju, mi još u svemu tome tražimo sebe i svoje mesto na privrednoj mapi Evrope.
Zato je dolazak svakog stranog investitora, pogotovo onih koji „s ledine” kreću u posao, makar i uz pomoć države, njenih podsticajnih sredstava i poreskih olakšica, dobrodošao, jer ovoj zemlji sa dvadesetak odsto nezaposlenog radno sposobnog stanovništva, svaka radna knjižica je čist dobitak.
Izvor: Politika.rs
Foto: arhiva / FCA Srbija
A resto Srbija finansira i subvencioniše, jeftina radna snaga sklapača uvoznog proizvoda.
Dovoljno je samo da se pogleda odnos uvoz/izvoz da se vidi ko je zaista domaći proizvodjač, a ko uvoznik-sklapač.
"Zato je dolazak svakog stranog investitora, pogotovo onih koji „s ledine” kreću u posao, makar i uz pomoć države, njenih podsticajnih sredstava i poreskih olakšica, dobrodošao, jer ovoj zemlji sa dvadesetak odsto nezaposlenog radno sposobnog stanovništva, svaka radna knjižica je čist dobitak."
A šta ćemo sa domaćim stranim investitorima i zašto više niko ne potencira domaće investitore pa makar to bili Mišković, Beko ili neki manje poznati lokalni privrednici?
Zašto se država već godinama "boji" domaćih privrednika koji se godinama raspituju i interesuju kod državnih institucija za privatizaciju preduzeća u restrukturiranju?
Jedna od takvih firmi jeste i "Zastava Automobili" za koje su mnogi domaći investitori zainteresovani samo država neće ništa da privatizuje sa tog spiska, uključujući i tu firmu jer čeka bolju ponudu koja nikako da dođe jer neki očigledno nisu čuli za raspisivanje međunarodnog tendera za svaku od tih firmi ponaosob i objavu u svim poznatim svetskim novinama kao što su nekada radile neke druge vlasti. Eto jedna dobra stvar koju su radili nekadašnji vlastodršci, a koja je u to doba bila odlična stvar.
Da sam ja predstavnik vlasti, ja bih raspisao međunarodni tender za privatizaciju "Zastava Automobila" i objavio ga u svim lokalnim novinama, kao i u New York Timesu, Moscow Timesu, Wall Street Journalu, u Le Mondeu, Spiegelu, China Dailyju i u Times of India tender za strateško partnerstvo za otvaranje nove Zastavine fabrike automobila na Korman Polju i dobili bismo novu veliku investiciju.
Da bi došli ozbiljni investitori (dakle investitori koji nisu kao FIAT) potrebno je sprovesti TRANSPARENTNU PRIVATIZACIJU što je nešto što ni sadašnja vlast nažalost najverovatnije ne želi. Zato će nam uvek doći neki FIAT jer mi privatizaciju radimo preko pogodbe po sistemu u četiri oka. Zato i jesmo tu gde jesmo sa FCAS-om. Da smo Zastavu prodali na međunarodnom tenderu nebismo imali veliko ogromno ništa koje ne stvara skoro nikakav profit. I onaj profit što stvara, zanemariv je s obzirom na veličinu firme i ostvareni promet.
Ko je osmislio pogodbu i rasprarčavanje firmi zarad privatizacije (koja uzgred i nije privatizacija), taj je samo zakomplikovao situaciju. Firme treba privatizovati u paketu, a ne rasformirati pa šta se kome sviđa.
Da smo "Zastavu Automobile" privatizovali kako je trebalo, mi danas nebi imali ovakve slučajeve kao što je FCAS. Nebismo bili šrafciger industrija specijalizovana za lakirerske i druge poslove dorade gotovih proizvoda već ozbiljna auto-industrija sa kompletnom proizvodnjom u delova u Srbiji. Pogledajte KIA-u Slovačkoj. Tamo ni radio nije iz uvoza pošto Sony ima u Slovačkoj između ostalog i proizvodnju automobilskih radio mp3 uređaja, samo mi uvozimo faktički sve sem guma i akumulatora.
U Dačiji se, u blizini fabrike automobila nalazi i fabrika motora za automobile.
Svi oko nas imaju kompletnu proizvodnju samo mi imamo skoro kompletno sklapanje. To nije industrija to je najniži stepen proizvodnje. Efekti takve nazovi proizvodnje su skoro nikakvi ili čak nikakvi jer nemaju nikakvog značajnog uticaja na poboljšanje standarda, a pare koje su uložene, da su date domaćim tajkunima čitava Srbija bi radila, pošto efekti bi nesumnjivo bili bolji, jer iako ih "mrzimo", oni najbolje znaju potrebe Srbije i znaju najbolje ekonomiju svoje zemlje i to mnogo bolje negoli bilo koji strani investitor.
Ne možemo biti tržište jeftine radne snage jer nismo Kina. Kina je specifikum jer su to Azijati (vredni, radni i ono što je ključno, imaju potpuno drugačiju filozofiju od svih drugih naroda kada je u pitanju pogled na materijalne stvari). I mi smo vredni i radni, ali, hvala bogu, hoćemo da budemo adekvatno plaćeni za ono što radimo. Tu leži problem, neko nas je gurnuo od 2008 u utopiju zvanu stvaranje zemlje jeftine radne snage. Postoje drugi načini da se od Srbije napravi zemlja prosperiteta. Kinizacija Srbije nije rešenje jer nije primenjiva van Kine, a i pitanje je dali je takva strategija primenjiva i u Kini da nije komunizma.
Mi nismo komunisti da bismo imali nizak platni standard.
Dobro je da su Ruje udarile rampu.
Šegače se sa Kazahstanom, pokazujući našim marionetama koje misle da su namazane, da bi oni rado, ali čekaju saglasnot Kazahstana. :)
Genijalna ideja za zezanciju.
To je adekvatan odgovor našim "suverenim" glavešinama, koji samostalno odlučuju, ništa im ne diriguju iz EU i USA.
Usput, da sam na mestu Putina odma bi uveo blokadu uvoza svega iz svih zemalja koje su Rusiji uvele sankcije, ili makar carine domaćinske.
Za ponovni ulazak na tržište morali bi da debelo plat, pa nek opet ispunjavaju tudje želje na sopstvenu štetu.
A što se Fiata tiče, šta će im kad imaju svoju Ladu Vestu, koja je sigurno robusnija i izdrđljivija od Fiata.
koiko ja znam, Domaćim proizvodom se može nešto zvati ako učestvuje sa min 50% u ceni, domaća sirovina+rad
Nema B.M.-a na ovoj temi da prosipa demagogiju, ne sme da se javi. :)
Kamo srece da je drzava baceni novac dala srpskom seljaku, 5 000e po radniku, umesto sto su dali Fiatu da daje plate od 200e radnicima, pritom 10 godina ne placaju nista, dazbine, porez ali zato jos drzava subvencionise svaki 500L sa po 3500e.
Kamo srece da su bacene milijarde ulozene u poljoprivredu , ali onda Dinkic i Tadic ne bi uzeli mito.
P1
"ali zato jos drzava subvencionise svaki 500L sa po 3500e."
Nije mi bas jasna ova teorija?
carobnjak
Ironija.
Trebala bi Srbija da subvencioniše svaki Fiatov model, pa da konačno bankrotira.
Barem bi B.M. bio malo zadovoljniji. :)
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=03&dd=26&nav_id=698753
P1
ne postoje nikave subvencije drzave!
Od ukupne cene Fiat dobija veci deo koji je pretpostavljam fiksni, a drzava dobije ostatak.
E sad da li je to 2000 ili 5000 eura, ne znam, ali i to je bruto prihod, nikako subvencija!
P.S. na stranu da je vest koju si linkovao stara 3 godine ali ni ona ne ide u prilog tih "subvencija". Zasto?
Pa ako je 500L stvarno jeftiniji na drugim trzistima to samo znaci da je kod nas cena naduvana, naravno u korist drzave, sto ce reci da bi i ona vise zaradila a NE subvencionisala.
Prosto da prostije ne moze biti!