Kako prenosi Beta, Folksvagen je uništavao dokumenta i ometao pravdu pošto je agencija za ekologiju optužila tu kompaniju da je varala na testovima merenja izduvnih gasova, naveo je bivši radnik Folksvagena Danijel Donovan u tužbi.
Donovan je u slučaj protiv Folksvagena kao uzbunjivač naveo da je nepravedno otpušten 6. decembra 2015. pošto je odbio da učestvuje u brisanju dokumenata i to prijavio nadležnima.
U tužbi se navodi da je brisanje dokaza trajalo tri dana pošto je 18. septembra agencija za zaštitu okoline (EPA) objavila da je Folksvagen varao na testovima.
Folksvagen je priznao da je programirao oko 600.000 dizel vozila u SAD da se uključuju kontrole za ispuštanje štetnih gasova tokom testova, a da se isključe kada su vozila na putevima.
EPA je navela da su Folksvagenovi dizel automobili emitovali i do 40 puta više od dozvoljene količine azotnih oksida koji mogu izazvati respiratorne probleme.
Donovan je radio u odeljenju Folksvagena odgovornom za upravljanje elektronskim podacima u slučajavima povreda i odgovornosti za proizvode. U tužbi se navodi da je otpušten "zbog svog odbijanja da učestvuje u postupcima koji bi oštetili dokaze i omeli pravdu" u istragama EPA i ministarstva pravde SAD.
Folksvagen je saopštio da odlazak Donovana iz kompanije nije povezan sa skandalom s izduvnim gasovima i da je njegova tvrdnja o nepravednom otpuštanju neosnovana.
Donovan, koji je radio u Folksvagenovim kancelarijama u Mičigenu, naveo je da je odeljenje te kompanije za informacione tehnologije nije prestalo da briše podatke do 21. septembra, pa je svoju zabrinutost prijavio nadležnima, navodi se u tužbi.
Prema tužbi, on je otpušten zato što je Folksvagen verovao da će ministarstvu pravde ili FBI-aju prijaviti brisanje podataka i ometanje pravde.
U tužbi se navodi da je Folksvagen prekršio zakon Mičigena o zaštiti uzbunjivača.
Folksvagen je već suočen s mogućim kaznama i do 20 milijardi dolara po tužbi vlade zbog zagađenja, kao i stotinama tužbi nezadovoljnih vlasnika automobila.
Izvor: Beta.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs / Volkswagen
Investitori podneli tužbu protiv VW-a vrednu 3,2 milijarde evra
Gotovo 300 institucionalnih investitora u Volkswagenu podnelo je više milijardi evra vrednu tužbu protiv tog proizvođača vozila jer smatraju da je prekršio obaveze u vezi tržišta kapitala u skandalu s lažiranjem emisija štetnih gasova, objavilo je advokatsko društvo koje ih predstavlja.
Tužba za naknadu štete od 3,256 milijardi evra je podneta u ponedeljak na regionalnom sudu u Braunschweigu u Donjoj Saksoniji, a podnelo ju je 278 investitora iz celog sveta, uključujući nemačke osiguravajuće kuće i američki penzioni fond Calpers.
Advokatsko društvo TISAB objavilo je da se tužba odnosi na VW-ovo zanemarivanje dužnosti prema tržištu kapitala u periodu od juna 2008. do septembra 2015. godine.
Tvrdi se da je VW znao za kršenje pravila u vezi emisije štetnih gasova na dizel vozilima pre izbijanja skandala u septembru i da je javnost trebalo da obavesti ranije.
Deonice VW-a izgubile su gotovo trećinu svoje vrednosti, ili oko 22 milijarde evra, otkako je kompanija polovinom septembra prošle godine priznala da postoji softver za lažiranje na eko-testovima u više od 11 miliona vozila.
"S obzirom na činjenicu da, prema našim saznanjima i iskustvu, Volkswagen uporno odbacuje bilo kakve pregovore o nagodbi, neophodno je bilo podneti ovu više milijardi evra vrednu tužbu", izjavio je advokat Andreas Tilp.
Tilp je takođe u oktobru podneo tužbu u ime malih ulagača.
Tako najvećem nemačkom proizvođaču automobila prete dodatni troškovi zbog skandala, s obzirom da su već pre brojne institucije podnele ili najavile tužbe. Nedavno je američko ministarstvo pravosuđa podnelo tužbu protiv Volkswagena zbog kršenja zakona o čistom vazduhu, koja bi nemačkog proizvođača automobila mogla da košta 46 milijardi dolara.
VW-u prete tužbe i u mnogim drugim zemljama, koje iz istog razloga sprovode istrage. VW je već stavio u rezerve najmanje 6,5 milijardi evra zbog budućih troškova u vezi s tim skandalom. Suočen s najvećom krizom u svojoj 78-godišnjoj istoriji VW planira niz mera štednje, od smanjenja investicija do zamrzavanja napredovanja menadžera i oštrog rezanja troškova.
Izvor: Seebiz.eu