Kako piše B92, američki saobraćajni stručnjaci utvrdili su da ovaj tip raskrsnice smanjuje broj teško povređenih i poginulih za čak 60 procenata.
Ukrštanja prometnih puteva oduvek su predstavljala izazov za saobraćajne inženjere - kako povećati protočnost raskrsnice, a istovremeno smanjiti opasnost od sudara na minimum?
U početku, dok je saobraćaj motornih vozila još uvek bio niskog inteziteta, gradile su se klasične raskrsnice gde su se putevi ukrštali u istom nivou, pod uglom od 90 stepeni. Sa porastom prometa i izgradnjom autoputeva sa dve odvojene kolovozne trake, rešenja su postala znatno kompleksnija, pa su konvencionalne raskrsnice ustupile mesto složenim petljama.
Jedno od pitanja kojim se saobraćajni stručnjaci bave prilikom projektovanja je kako smanjiti opasnost od sudara zbog takozvanih levih skretanja. Naime, pokazalo se da udesi koji se dešavaju kada automobil u raskrsnici udari u vozilo iz suprotnog smera koje skeće levo i preseca njegovu putanju izazivaju teške povrede pa čak i smrtni ishod, zbog velike brzine ali i zato što jedno vozilo udara drugo u bok, pod pravim uglom.
Drugi problem sa levim skretanjima je usporavanje saobraćaja na prometnim raskrsnicama.
Zbog svega toga, cilj je da se prilikom projektovanja ukrštanja puteva nekako izbegne klasično skretanje vozila ulevo.
Postoji više načina da se ovo izvede. U poslednjih nekoliko godina, Amerikanci su počeli da grade na prvi pogled potpuno šašave, ali funkcionalne i, kako su pokazala istraživanja, veoma bezbedne raskrsnice i petlje. Pogledajte video animaciju koja objašnjava kako funkcioniše ova petlja bez takozvanih levih skretanja:
Inače, ideja nije nova i datira još iz 70-tih godina 20. veka, a u Sjedinjenim Državama ponovo je oživljena zahvaljujući jednom američkom diplomcu koji je 2000. na proputovanju kroz Francusku video slično rešenje i odlučio da ga primeni u svojoj domovini.
U međuvremenu, saobraćajni stručnjaci analizirali su učinkovitost i bezbednost ovakvih raskrsnica i utvrdili da one smanjuju mogućnost da dođe do sudara za trećinu, u odnosu na konvencionalna ukrštanja sa klasičnim levim skretanjem. Što je još važnije, opasnost od udesa sa teškim povredama ili tragičnim ishodom po putnike smanjena je za čak 60%, a materijalna šteta na vozilima je prepolovljena. Čak i ako se dogode, sudari u ovakvoj vrsti raskrsnica imaju znatno blaže posledice.
Poslednjih godina mogu se videti i druga neobična rešenja saobraćajnih raskrsnica, kao što je ova iz Litvanije koja predstavlja kombinaciju kružnog toka i petlje:
Izvor: B92.net
Prvo, projektovanjem raskrsnica i puteva, bave se građevinski inžinjeri, a ne saobraćajni (oni su samo manji deo tima, i bave se ulaznim podacima o saobraćajnom opterećenju i saobraćajnom signalizacijom (samo kao standardom za iste, a određivanjem gde i kako).
Drugo, ova raskrsnica je cirkus, i da bi se primenila, potrebna je višestruko veća površina od obične raskrsnice, što je u velikim gradovima neizvodljivo. Ako već gledamo ovi suludu raskrsnicu, kružna raskrsnica (sa dva mosta preko vodotoka koja koštaju kao ovaj veliki), rešava stvar bar 5 puta bolje, po bezbednost i nivo usluge, a košta slično.
Treće, amerikanci su za putna rešenja i dalje zaostali, i mogu da uče samo od majke Evrope, posebno od Nemaca....
ova litvanska "kružno-petljasta" je cool... jednostavna, pregledna, bez semafora i bez ometanja bilokoga od bilokoga drugog...
dok ovu gore amerikansku, nisam shvatio... iskreno, nisam se ni trudio, jer ne kužim zašto bi bilo dobro, da moram -ako želim ić pravo, dvaput presecat put onima, koji isto "idu pravo" ali u suprotnom smeru... ako su samo hteli eliminirat presecanje traka suprotnog smera onima, koji skreću levo -uspeli su... ali cena zato je ta, da si zbog toga svi koji idu ravno, dvaput seću put.... a da sve uopšte funkcionira, treba 3x više prostora i 2x više semafora.... debilana!
To funkcionise ovako. Najveca industrija je vojna, a druga najveca nafta. Pa se tako promovise prodaja Pik apova, koji nisu bezbedna vozila ni po sebe, a pogotovo ne po ostale ucesnike u saobracaju. Da se propisu takse na nerazumne duzine vozila, a sve preko 4.5 metra za putnicko vozilo je nerazumno, da se uvede podsticaj za kupovinu manjih automobila, vec tu bi se guzva smanjila makar duplo. Kruzni tok je odlicno resenje, kao i jednosmerne ulice.
Da ni ne spominjemo to da bi mogle da se prave uze ulice u gradu, sto na svake tri trake znaci da ih sada ima 4 + manja vozila.
Ali...
Na autoputu od 5-6 traka semafor. Pa zamisli kad se upali pa se lupaju iza sledećih više kilometara.
To samo amerikanac može da smisli.
Lepo je da se gradjevinski inzenjer javio da prokomentarise ovako neko resenje!
A sta onda saobracajni inzenjeri rade (ne rade) :D
Jel oni odredjuju tip raskrsnice na osnovu protocnosti saobracaja?
Pozdrav
JournalistNBG
Naravno da saobraćajni inžinjer NE ODREĐUJE tip raskrsnice.
Saobraćani inžinjer je NEPISMEN za tako nešto.
Saobraćajni inžinjer daje podatke o saobraćajnom opterećnju (tu ulazi mnogo šta PGDS, intenzitete saob toka, vršni čas, kof varijacije, HCM, procentualno učestvovanje pojed kat vozila u s tokovima...), kao i trend istog raznim metodada (mada i ovo drugo je timki posao).
Katastrofa bi bilo i misliti da saobraćajni inžinjer radi geometriju i dimenzionisanje puteva i raskrsnica.... To je opšta zabuna čak i u nekim "školovnijim" krugovima.
Čak se brka pojam saobraćajnog inžinjera i građevinskog inžinjera, smer za puteve. Razlika je nebo i zemlja.