Preuzeto sa: Polovniautomobili.com

Udruženje kombi prevoznika održalo je 7. februara protestnu vožnju beogradskim ulicama i zatražilo da se odloži primena „Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju“, pošto bi tako praktično ostali bez posla. Pošto mnogima nije u potpunosti jasno zašto im se zabranjuje da rade, pokušaćemo da odgovorimo na najčešća pitanja.

Kada zabrana počinje?

Zabrana počinje 12. februara.

Kome će biti zabranjeno da prevozi putnike?

Onima koji prevoz obavljaju kombijima sa 9 ili manje sedišta, uključujući i sedište vozača, ali i onima sa kombijima sa više sedišta koji prevoz, između ostalog, obavljaju „od vrata do vrata“.

Zašto je problematičan broj sedišta?

Zato što je po Zakonu zabranjeno putničkim vozilom obavljati javni prevoz, a putničkim vozilom se smatra vozilo koje ima najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za vozača. Drugim rečima – osam mesta za putnike.

Inače, Zakon definiše sledeće:

1) autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima više od devet mesta za sedenje uključujući i mesto za vozača

2) putničko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za vozača

Ponavljamo, po Zakonu, zabranjeno je putničkim vozilom obavljati javni prevoz. Dakle, mogu i dalje da se koriste kombiji, ali moraju da imaju više od devet mesta za sedenje, uključujući i vozačko mesto, pošto se tada praktično smatraju autobusom (minibusom).

Šta je još problematično?

Zakon kaže i sledeće:

„Domaći ili međunarodni prevoz, koji putničkim vozilom ili autobusom obavlja domaće, odnosno strano lice koje nema svojstvo prevoznika, a koji se obavlja dva ili više puta tokom dana, nedelje ili meseca, na istom ili sličnom prevoznom putu ili se lica koja se prevoze ukrcavaju ili iskrcavaju na autobuskim stajalištima ili na istim ili sličnim mestima ukrcavanja ili iskrcavanja, i lica koja se prevoze nisu u srodstvu sa licem koje upravlja vozilom smatra se javnim prevozom koji je ovim zakonom zabranjen“.

Ukratko, ako niste registrovani kao prevoznik, ne smete da se bavite javnim prevozom. Nećemo da ulazimo u logiku ovakve definicije; to je već posao za pravnike...

Zakon dalje kaže:

Javnim prevozom, koji je zabranjen ukoliko niste registrovani kao prevoznik, smatraće se „naročito“ i: 

1) prevoz za koji je naplaćena usluga prevoza;

2) prevoz koji se obavlja na relacijama na kojima postoji linijski prevoz;

3) prevoz više od pet lica, uključujući i vozača;

4) prevoz „od vrata do vrata”;

5) prevoz koji se obavlja na osnovu javnog oglašavanja;

6) ako lice koje upravlja vozilom (vlasnik ili korisnik vozila) nije u mogućnosti da iz sopstvenih prihoda, odnosno prihoda ostvarenih po osnovu rada, socijalnih ili penzijskih primanja finansira iznos troškova za gorivo koje je utrošeno za razliku broja pređenih kilometara u trenutku vršenja inspekcijske kontrole i broja pređenih kilometara evidentiranih u zapisniku o poslednjem tehničkom pregledu.

Šta je sa legalnim, registrovanim kombi prevoznicima?

Član 96. Zakona kaže da:

„Domaćem prevozniku zabranjeno je obavljanje međunarodnog linijskog, posebnog linijskog i vanlinijskog prevoza putničkim vozilom. Stranom prevozniku zabranjeno je obavljanje međunarodnog linijskog, posebnog linijskog i vanlinijskog prevoza putničkim vozilom“.

Dakle, pošto se putničkim vozilom smatra kombi sa najviše 9 mesta, uključujući i vozača, takvim kombijem ne sme da se voze gore navedene „ture“. Dozvoljeno je isključivo kombijima sa više od 9 mesta, uključujući i vozača, koji se stoga smatraju autobusima.

I do sada prevozili nelegalno, ali im se gledalo kroz prste?

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da je ovakva vrsta kombi prevoza i prethodne dve decenije bila nelegalna, a da je prevoznicima bilo ostavljeno godinu i po dana od donošenja novog Zakona da se pripreme za početak njegove primene.

Kombi prevoznicima bilo je ostavljeno godinu i po dana da se prilagode novim uslovima

Naime, „Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju“ objavljen je u Službenom glasniku, br. 68/2015, od 04.08. 2015. godine, čije je stupanje na snagu propisano za 12.08. 2015. godine, ali je početak primene odložen za 18 meseci od dana stupanja na snagu, tj. za 12. februar 2017. godine.

Kako će funkcionisati kontrola u praksi?

Zaustavi li saobraćajna policija kombi sa npr. sedam putnika, a kombi je u vlasništvu fizičkog lica i nije registrovan za javni prevoz, vozač može da tvrdi da nije reč o plaćenom prevozu, već da se jednostavno grupa prijatelja negde zaputila ili npr. da zajedno idu na posao i dele troškove za gorivo.

Pritom svi putnici podrže objašnjenje vozača – dakle, i putnici i vozač kažu da nema plaćanja vožnje. Kako će u takvim situacijama reagovati policija ili inspekcija, ostaje da se vidi.

Šta kaže „država“?

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, rekla je novinarima, između ostalog, da:

    kombi prevoznici očekuju da se nađu u zakonu i da mogu legalno da obavljaju tu vrstu prevoza koja ne postoji nigde u svetu, a nije ni bezbedna, pošto ne postoji red vožnje, ne zna se ko vas vozi, ni kakve dozvole ima, nemaju tahografe, pa ne može da se utvrdi da li je vozač odmoran

    se njihov broj ne može tačno utvrditi, pošto ima registrovanih oko 40.000 kombija, a osam do deset preduzeća se bavi samo tom vrstom prevoza

    su to uglavnom preduzeća koja nisu registrovana za obavljanje takve vrste kombi prevoza, već su to, npr. turističke ili organizacije registrovane za razne delatnosti, pa obavljaju i kombi prevoz

Da li tahografi mogu da se ugrade u ove kombije?

Nadležni kao jedan od problema navode i činjenicu da ova vozila nemaju tahografe, tako da se ne može utvrditi da li je vozač imao odgovarajući odmor između vožnji.

Naravno, tahografi mogu da se ugrade i da se tako sprovodi kontrola, ali to ne menja gore navedeni problem po pitanju broja sedišta, tj. definicije putničkih vozila, što znači da ne mogu da se koriste legalno u javnom prevozu čak i ako bi se ugradili tahografi.

Mogu li „problematični“ kombiji da se registruju kao taksi i tako nastave svoj posao?

Ne mogu, zato što „Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju“ kaže sledeće:

Taksi prevoz obavlja se fabrički proizvedenim putničkim vozilom koje ima najviše pet sedišta računajući i sedište vozača i najmanje četvoro vrata. Putničkim vozilom kojim se obavlja taksi prevoz zabranjeno je obavljanje linijskog prevoza. Postoje i druga ograničenja koja nećemo sada navoditi.

Postoji li drugo rešenje?

Jedino rešenje je da se izmeni Zakon, tako da se dozvoli putničkim vozilima, tj. „problematičnim kombijima“ da obavljaju javni prevoz.

Zašto registrovani (legalni) kombiji (minibusevi) ne bi mogli da voze „od vrata do vrata“?

Ne mogu zbog Člana 79. (skraćena verzija):

„Vanlinijski prevoz obavlja se na osnovu putnog lista i pismenog ugovora zaključenog između prevoznika i korisnika prevoza, odnosno privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koji posreduje u zaključivanju ugovora o prevozu kojim se utvrđuje naročito prevozni put sa utvrđenim polazištem i odredištem, vreme početka obavljanja prevoza, mesta ukrcavanja i iskrcavanja putnika i cena prevoza.

Ugovor iz stava 1. ovog člana koji je prevoznik zaključio sa fizičkim licem, koje nije preduzetnik, mora biti overen kod organa nadležnog za overu. U vanlinijskom prevozu prevoznik može za jednu vožnju zaključiti samo jedan ugovor koji mora biti numerisan i zaključen samo sa jednim korisnikom.

Ukrcavanje i iskrcavanje putnika u vanlinijskom prevozu vrši se samo na mestima koja su utvrđena ugovorom iz stava 1. ovog člana, na kojima je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje i moguće bezbedno ukrcavanje i iskrcavanje.

Prevoznici koji obavljaju vanlinijski prevoz ne mogu ukrcavati i iskrcavati putnike na autobuskim stajalištima.  Ugovor na osnovu koga se obavlja vanlinijski prevoz mora biti sačinjen čitko i zaključen i overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika u polazištu“.

Kako će da se prevoze radnici, učenici, sportisti?

    Član 84. kaže da:

„Poseban linijski prevoz je prevoz radnika iz mesta stanovanja na posao i sa posla, kao i đaka i studenata iz mesta stanovanja do škole i iz škole, sa posebnim identifikacionim voznim ispravama, koji se obavlja na osnovu pismenog ugovora i spiska putnika i bez primanja drugih putnika.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana, koji mora biti numerisan, utvrđuje se naročito prevozni put sa utvrđenim polazištem i odredištem, mesta ukrcavanja i iskrcavanja putnika, plan obavljanja prevoza i cena prevoza.

U svakoj pojedinačnoj vožnji kojom se izvršava ugovor o posebnom linijskom prevozu, autobusom se mogu prevoziti samo radnici, đaci, odnosno studenti korisnika prevoza sa kojim je zaključen ugovor (određenog privrednog subjekta, određene organizacije, određene ustanove i dr.)“.

    Član 138. kaže da:

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, može vršiti prevoz za sopstvene potrebe, bez naplate usluge prevoza, i to:

1) prevoz svojih zaposlenih,

2) prevoz članova porodice zaposlenih za odlazak na odmor ili rekreaciju,

3) prevoz lica za potrebe obavljanja svoje delatnosti.

Poljoprivrednik može vršiti domaći prevoz za sopstvene potrebe, bez naplate usluge prevoza i to članova porodičnog poljoprivrednog domaćinstva i lica za potrebe obavljanja svoje delatnosti.

    Član 139. kaže da:

Prevozom za sopstvene potrebe, u smislu ovog zakona, smatra se i prevoz lica koji vrše:

1) pravna lica koja imaju svoja odmarališta kada prevoze svoje goste;

2) ustanove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite kad prevoze pacijente, odnosno korisnike;

3) ustanove u oblasti kulture, obrazovanja i sportske organizacije kao i udruženja, zajednice i druge organizacije u tim oblastima, kada prevoze svoje učenike, studente, nastavno osoblje, odnosno svoje članove.

    Član 140. kaže da:

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik može da vrši domaći prevoz za sopstvene potrebe ako ima autobus ili putničko vozilo u vlasništvu ili u lizingu.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može da vrši međunarodni prevoz za sopstvene potrebe ako ima autobus u vlasništvu ili u lizingu.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može da vrši međunarodni prevoz za sopstvene potrebe i autobusom uzetim u zakup, ako prethodno ispuni uslov iz stava 2. ovog člana.

Kada nema alternative...

Činjenica je da se širom Srbije mnogo putnika prevozi na „divlje“ u teretnim kombijima koji su amaterski prepravljeni u putničke, pa nemaju ni prozore, sigurnosne pojaseve i slično. Ovakva praksa je veoma opasna, pošto putnici mogu ozbiljno da nastradaju u slučaju udesa ili sletanja s puta.

Nažalost, takođe je činjenica da su mnogi delovi naše zemlje toliko finansijski uništeni, da građani koji „divljim“ kombijima putuju na posao ili na druga mesta jednostavno ne mogu da priušte regularan autobuski prevoz ili nemaju alternativu pošto se zbog malog broja putnika legalnim firmama ne isplati da na tim deonicama uspostavljaju svoje linije.

Zaključak

Možda smo propustili neku važnu činjenicu ili nešto pogrešno protumačili. Stoga vas pozivamo da date svoj komentar – naročito kombi prevoznike i udruženja. Možda još uvek postoji šansa da se napravi neki kompromis od kojeg će svi imati koristi?

Foto: arhiva / Novosti.rs