88,1 milion automobila proizveden je u 2016, odnosno čak 4,8 posto više nego godinu ranije. Analitičari očekuju da će globalna proizvodnja automobila ove godine dostići 93,5 miliona, od čega milion električnih vozila.
Kao što možete videti, električni automobili trenutno čine jedva nešto više od 1 posto ukupne automobilske proizvodnje. I dok se trenutna visokoserijska ponuda električnih vozila koje možete kupiti gotovo može nabrojati na prste dve ruke, u idućih pet godina nas očekuje prava poplava ovih automobila.
Bloomberg je nabrojao čak 127 novih električnih modela koji bi trebalo da se nađu na tržištu do 2022. To je impozantna brojka, posebno kada se u obzir uzmu stope rasta i podatak da pojedini analitičari procenjuju da će globalna potražnja za električnim vozilima u periodu do 2025. porasti na 3 do 6 posto.
Naravno, analitičari su i ranije grešili, ali činjenica jesta da većina proizvođača juriša u nimalo jeftine investicije jer ne žele da budu na začelju električne kolone.
Tržište međutim šalje konfuzne signale.
S jedne strane imamo Teslin Model 3 kojeg američki proizvođač ne može da proizvede u dovoljnoj količini, pa će više od 300.000 kupaca koji su uplatili depozit čekati i nekoliko godina na svoj primerak, dok je istovremeno Chevrolet morao da uspori, pa i zaustavi proizvodnju Chevrolet Bolta zbog nedovoljne potražnje.
Evropljani su poludeli za novim Nissan Leafom. Pre sedam godina, prvu generaciju ovog električnog vozila bilo je spremno da kupi tek par stotina ljudi, dok je u prva dva meseca otvorene knjige narudžbina za novi model na listu čekanja stalo čak 10.000 kupaca. Nissan će krenuti s isporukom u februaru iduće godine.
BMW je takođe saopštio da su ove godine isporučili 100.000 elektrifikovanih vozila, ali bavarsko saopštenje treba uzeti s malom zadrškom budući da su u ovu količinu uključeni i hibridni modeli koji kao glavni pogonski izvor ipak koriste dobre stare benzinske motore.
Tržište možda zbunjuje proizvođače, ali zato su signali zakonodavaca na vodećim automobilskim tržištima itekako jasni. Vlade brojnih zemalja već su najavile uvođenje zabrana motora s unutrašnjim sagorevanjem, a najdalje je po pitanje postrožavanja normi došla EU koja već od 2021. smanjuje propisanu emisiju CO2 flote sa 130 grama po kilometru na 95 grama.
Budući da je prodaja dizelaša u padu i da bi se taj trend zbog afere Dieselgate mogao nastaviti, proizvođači automobila propisane ciljeve će morati dostignu da uvođenjem plug-in hibridnih i električnih modela.
Proboj električnih automobila podstiče i Kina koja želi da postane predvodnica u implementaciji modernih automobilskih tehnologija. Kineske vlasti do 2025. žele udeo od 20 posto električnih i hibridnih automobila na tržištu.
Uz batinu zakonodavci nude i šargarepu u vidu subvencija i podsticaja. Tako je EU najavila fond od 2,2 milijarde evra namenjen osnivanju konzorcijuma, nalik Airbusu, koji bi na Starom kontinentu razvijao baterijsku tehnologiju. Vlade će takođe još neko vreme morati da nude poreske olakšice za kupovinu električnih vozila budući da su ona cenovno nekonkurentna modernim benzinskim i dizelskim automobilima. Šta se desi kada se ukinu olakšice najbolje su ove godine pokazali primeri iz Danske i Hong Konga gde se prodaja električnih vozila strmoglavila nakon što su olakšice ukinute.
Pred nama je izuzetno zanimljiv period u kojem ćemo biti svedoci korenitim promenama u automobilskoj industriji. Nadajmo se da će u čitavom ovom procesu najviše profitirati - potrošači.
Izvor: Tportal.hr
Foto: arhiva Autoblog.rs
