Automobili koji kao pogonsko gorivo troše fosilna goriva sigurno će još dugo biti najbrojniji na drumovima, o čemu svedoče i procene o potrošnji fosilnih goriva za nekoliko decenija unapred.
Ipak, izvesno je da će sve oštriji zahtevi u oblasti zaštite životne sredine doprineti većem korišćenju električnih ili hibridnih vozila, pre svega u gradovima, jer se time smanjuje emisija štetnih gasova i pozitivno utiče na kvalitet životne sredine. Za sada su u Srbiji električna vozila retkost i procenjuje se da ih je oko 200, a da bi ih bilo više, potrebno je izgraditi neophodnu infrastrukturu, pre svega mesta na kojima bi se ta vozila mogla puniti. Srećom, u poslednje vreme situacija je mnogo bolja jer osim na nekoliko benziskih pumpi, takva usluga postoji i na hotelskim parkinzima.
Treba reći da su ta vozila skuplja od klasičnih, a u Srbiji za kupovinu električnih i hibridnih automobila ne postoje olakšice, poput onih koje imaju ili su imale neke države. U Ministarstvu zaštite životne sredine ukazuju na to da je za olakšice u slučaju uvoza električnih vozila nadležno Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carina, te da, što se trenutne carinske regulative tiče, ne postoje nikakvi posebni uslovi za uvoz automobila na hibridni i električni pogon. Carinska stopa prilikom kupovine takvih automobila iznosi 12,5 odsto, a porez na dodatu vrednost je 20 odsto, a ukoliko uvoznik poseduje EUR 1 obrazac, koji dokazuje poreklo automobila iz EU, carinska stopa iznosi 0-2,5 odsto, dok je PDV isti.
Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine ističe da će se angažovati po ovom pitanju i razgovarati s nadležnim ministarstvom o potrebi olakšica za uvoz hibridnih i električnih vozila, odnosno sredstava prevoza na alernativno gorivo, koja manje zagađuju životnu sredinu.
I pored toga što se električni i hibridni automobili sve više koriste, još uvek ih je prilično malo. Pre dve godine u svetu ih je bilo oko dva miliona, što je ispod jednog procenta ukupnog broja putničkih vozila. Električni automobili najviše se prodaju i voze u Kini, SAD, Japanu, Kanadi, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Norveškoj, Holandiji, Švedskoj, a u nekim zemljama vlasnici tih automobila imaju neke pogodnosti, poput besplatnog parkiranja, jeftinije registracije i putarine.
Po rečima Tomislava Mićovića, sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije pogon vozila na struju nezamenjiv je u velikim gradovima, gde je koncentracija automobila stalna i velika, pa bi povećanje udela elektromobila bilo veoma efikasno rešenje za smanjenje zagađenja, a država to može postići različitim merama podsticaja i opterećenja. On ukazuje na to da se prvo može očekivati uvođenje taksi i rentakar vozila, kao i privatnih elektrovozila za vožnju na gradskim i prigradskim relacijama, dok bi masovnijem korišćenju električne energije u putničkim vozilima trebalo da prethodi neka manja tehnološka revolucija iz koje bi proizašla nova, pre svega jeftinija i po kapacitetu prihvatljivija rešenja za akumuliranje struje u vozilima.
– Teretna vozila, dugolinijski autobuski prevoz, poljoprivredne i građevinske mašine, vojna vozila, avio-prevoz još dugo će biti vezani za derivate nafte jer za sada nema tehničkog rešenja koje bi bilo dovoljno dobra zamena, pre svega za dizel i kerozin – kaže Mićović.
Po njegovim rečima, učešće električne energije u transportu u budućnosti će nesumnjivo rasti, ali treba voditi računa o tome kako se ta energija proizvodi i da li će se time i zaista smanjiti zagađenje, Istovremeno, on ističe i da je sigurno da država ne bi želela da se, nakon supstitucije dela derivata nafte električnom energijom, odrekne fiskalnih prihoda koji su deo cene derivata, a koji sada iznose oko 55 odsto maloprodajne cene za benzin i dizel, što postavlja pitanje da li bi pogon električnom energijom bio jeftin kao što se očekuje.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: arhiva / Delta Motors