Sukob Amerike i Turske je iznedrio neke druge upozoravajuće probleme. S kolapsom turske lire i jačih tenzija između SAD i Turske automobilska industrija suočava se potencijalno ozbiljnim posledicama.

Proizvodnja automobila u Turskoj u proteklih nekoliko godina postepeno raste, na oko 1,5 miliona komada godišnje. Ali nova politička previranja su alarm za tursku automobilsku industriju, prenose specijalizovani portali.

Ford u toj zemlji ima fabriku za Transit, i veliki teretni kamion, Fijat takođe tamo pravi automobile.

Tojota pravi C-HR krosover, koji se sada isporučuje u Evropu i SAD, a tu je i Renoova farbika za „klio“, ali pravi karoserije za „megan“. Za Hjundai je Turska glavna tačka za Evropu, posebno kada su u pitanju i10 i i20 modeli.

Ukupno pet proizvođača ima velike proizvodne operacije u zemlji, uključujući malu fabriku Honde koja takođe isporučuje date automobile u Evropu, mada je više fokusirana na lokalno tržište.

Turska automobilska industrija je ove godine imala izvoz u vrednosti od oko 30 milijardi dolara, što je najveći udeo od bilo koje druge industrije u zemlji.

Pad turske lire čini izvoz konkurentnijim, ali će uvozni delovi biti skuplji. Problem će posebno osetiti Tojota, Ford i Honda jer svoje motore uvoze iz Velike Britanije.

Sve ove kompanije za sada nisu najavile smanjenje kapaciteta, naprotiv, Ford je čak najavio i dodatno ulaganje, međutim glavni problem turske automobilske industrije je taj što više 20 godina nema grinfild investicije.

BMW gradi novu fabriku u Mađarskoj, Mercedes takođe proširuje svoje poslovanje tamo, dok Pežo i Reno grade ogromne objekte u severnoj Africi.

Nasuprot tome, Turska mora da se bavi postojećim kompanijama i njihovim dodatnim investicijama.

Sa Trampovim podizanjem tarifa na turski čelik, male su šanse da će zemlja u bliskoj budućnosti dobiti neku novu veću investiciju.

Izvor: Capital.ba / B92.net

Foto: arhiva Autoblog.rs