Prelazak na novi automobilski eko standard WLTP je izazvao pravi haos na tržištu, jer su realnija testiranja potrošnje i emisije CO2 podigle deklarisane nivoe, pa su se mnogi automobili našli s one strane zakona.

Začudo, pod najvećim udarom WLTP-a su se našli automobili koji bi, nakon električnih vozila, najmanje trebalo da zagađuju okolinu, dakle plug-in hibridi.

Ova vozila koriste simbiozu motora s unutrašnjim sagorevanjem i elektromotora, kao i bateriju manjeg kapaciteta koja može da se puni iz spoljašnjeg izvora, kako bi prevalili određenu udaljenost, najčešće do 50 km, isključivo na električnu energiju. Sva vozila su bila deklarisana na emisiju nižu od 50 grama CO2 po standardu NEDC, ali WLTP je pokazao da u realnim uslovima to baš i nije tako.

Budući da bi u mnogim evropskim zemljama, zbog nove procedure, ovi plug-in hibridi izgubili podsticaje i poreske olakšice za plug-in hibridne automobile, većina proizvođača je odlučila da prestane da ih proizvodi. Tako je 9 od 10 najpopularnijih modela povučeno s tržišta, ili im je deklarisana emisija CO2 povišena s prvobitnih 50 grama CO2 po kilometru.

Interesantno je primetiti da je neposredno pre uvođenja WLTP-a, 1. septembra, došlo do snažnog rasta prodaje plug-in hibrida, pa je tako prodaja u prvih osam meseci ove godine iznosila čak 125.000 automobila - 48 posto više nego u 2017.

Analitičari JATO Dynamicsa veruju da će se prodaja plug-in hibrida survati u predstojećem periodu, ali to ne znači da je to njihov kraj. Štaviše, novi propisi bi trebalo da plug-in hibride učine boljim vozilima. Do sada je njihova najveća prednost bila u podsticajima i olakšicama, ali sledeće godine bi mogli da vidimo najezdu modela koji mogu da prevale i veće udaljenosti s jednim punjenjem, kao i pri većim brzinama.

Mercedes je tako najavio novi GLE plug-in s dometom od 100 km isključivo na elektro-pogon. Nemci za sada nisu otkrili da li će plug-in hibridni sistem koristi benzinski ili dizelski motor.

Izvor: Tportal.hr

Foto: arhiva Autoblog.rs