home
HOME VESTI DOMAĆE TRŽIŠTE VIDEO ZANIMLJIVOSTI NOVITETI TUNING CONCEPTS TOP SECRET PREDSTAVLJAMO SALONI ARHIVA GALERIJA
BMW 530e

U Srbiji u kojoj gotovo pola miliona ljudi vozi automobile starije od 21 godine, početkom 2019. bilo je registrovano tek 40 električnih automobila i 250 hibrida.

Zato je najavljeno subvencionisanje kupovine električnih automobila obradovalo mali broj ljudi, piše Danas. Uostalom, oni koji imaju desetine hiljada evra da priušte vozilo na struju imaju i za automobil novije generacije koji je daleko manji zagađivač od onih kojima su naše ulice zatrpane.

Najava subvencije ide, kako je to najavio ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, uporedo sa najavom države da polovinom naredne godine zabrani uvoz automobila sa motorom euro 3, možda i euro 4. Za šta je, sudeći prema onome što su u EU, ali i u neposrednom komšiluku već uradili, došao poslednji trenutak.

Ulaganje u automobile budućnosti nije sporno, za to se u Hrvatskoj i Sloveniji izdvajaju milioni evra, ali s obzirom na to da dotiče tek jedan mali deo građana Srbije postavlja se pitanje da li država iz svojih fondova može da nađe novca da i na druge načine zaštiti okolinu u kojoj živimo i smanji zagađenje.

Pre samo mesec dana Beograd je bio najzagađeniji grad na svetu. Ministar Trivan je podsetivši na to pre dva dana rekao kako smo „prvi put mogli da vidimo vazduh“. Ali i da ga osetimo. Tada je govorio i o najvećim zagađivačima tog vazduha. „To su individualna kućna ložišta, razni toksični energenti poput guma, ulja, potom saobraćaj i industrija“, istakao je Trivan.

Međutim, osim subvencije za hibride u javnosti nijedan drugi predlog kako smanjiti zagađenost u zemlji nije definisan jasnije.

Koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj Zvezdan Kalmar kaže za Danas da nema sumnje da je saobraćaj u poslednje vreme bio glavni razlog zagađenosti, ali da to nije samo do automobila već i do jako loše organizovanosti javnog prevoza, naročito u velikim gradovima poput Beograda.

– Javni prevoz nam je u kolapsu i time je apsolutno ugrožen javni interes. Nigde javni prevoz nije komercijalan. U glavnom gradu Estonije već deset godina javni prevoz je besplatan. Tome i mi treba da težimo – ističe Kalmar.

Priča o subvenciji hibrida koji koštaju 30.000 evra, kako kaže, ne znači ništa i zato treba razmišljati o drugim opcijama.

– U nekim zemljama bivšeg SSSR-a poput Gruzije uvoze polovne hibridne i električne automobile iz Japana. Mislim da bismo to mogli i mi da uradimo, da napravimo nekakav strateški dil i uvezemo hiljade takvih automobila. Ne može sve odjednom, naravno, ali takvi automobili su mnogo jeftiniji i više bi ljudi moglo da ih priušti – napominje naš sagovornik. Nove hibride bi sada, ističe Kalmar, mogle da kupe samo velike kompanije, bogatiji pojedinci, nekih ne više od dva odsto građana.

S druge strane, Kalmar kaže da je jako loše i opasno stigmatizovati kao velike zagađivače one koji nemaju novca da se greju drugačije.

– Prema nekim procenama više od 50 odsto ljudi u Srbiji ne može da plati grejanje. Zato bi država trebalo da prepozna prioritete i pomogne onima koji su najugroženiji tako što će subvencionisati zamenu prozora i izolaciju, jer najbolja struja je ona koja se ne proizvede – napominje Kalmar.

Država treba, kako kaže, da podstiče ulaganje u kvalitetnu biomasu, solarne panele, invertorske klime.

– Da ulaže u toplotne pumpe, što je skupo, ali i tu postoji opcija da se subvencioniše fabrika koja bi onda njih proizvodila i prodavala po povoljnijim cenama. Država treba da subvencioniše kupovinu ložnih tela, ona koja sada imamo su mahom ispod 10 kilovata – nabraja dalje koordinator CEKOR-a.

Za to, kako kaže, nije dovoljan republički budžet, već je neophodno napraviti samopunjive fondove iz kojih bi se kasnije izdvajalo mnogo više novca za to. Kalmar napominje da je veliki problem i to što u Srbiji nema dovoljno mernih mesta i da ako želimo da zaštitimo životnu sredinu onda moramo da sistem merenja uspostavimo da funkcioniše kako treba što pre. On podseća i da je EPS jedan od najvećih zagađivača i da mi kao potrošači kroz struju plaćamo garancije koje oni uzimaju da bi održavali sistem.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da će Srbija biti poslednja u regionu koja ukida euro 3, jer je BiH u junu ove godine ukinula i euro 4, ali i da će uprkos tome ti automobili i dalje biti na ulicama naših gradova, kao što su i neki još stariji modeli poput eura 1 i 2.

– Zato treba tražiti rešenja u boljem regulisanju saobraćaja, naši gradovi se šire sve više bez uticaja urbanista, imamo gužve u stambenim ulicama. Pešaci i majke sa decom u kolicima idu kolovozom, a automobili su parkirani na trotoarima. Tako da smo u ozbiljnom problemu, još kada imate toliki broj automobila koji emituju visoko štetne izduvne gasove onda je problem još veći – ističe Atanacković.

Izvor: Danas.rs

Foto: arhiva Autoblog.rs



čitanja : 341



Komentari