Verovatno i sami znate da brzinomeri na automobilima nisu najprecizniji uređaji na svetu. Više je razloga za to, a jedan od važnijih je da se brzina vozila uglavnom meri brzinom okretanja točka.

Gume su neretko različitih dimenzija, menjate ih, troše se i njihov dijametar nije uvek isti. Zbog toga proizvođači programiraju margine greške, ali one uvek moraju da budu takve da brzinomer pokazuje višu vrednost od one stvarne, piše Revija HAK. Na primer, vozite 70 km/h, a brzinomer pokazuje 75 km/h. Nikada neće pokazivati 68 ili 65 km/h. Tako se proizvođači automobila štite od potencijalnih tužbi nakon nesreća, ali postoji i propis koji sve reguliše. Ujedinjene nacije – ekonomska komisija za Evropu (UNECE) propisuju da brzinomeri na testiranjima automobila maksimalno pokazuju 10% + 4 km/h veću brzinu od stvarne. To konkretno znači da na testiranjima mogu da pokazuju maksimalno 92 km/h, a automobil zaista vozi 80 km/h. Sve iznad 92 km/h nije dozvoljeno.

Nakon što je vozilo sertifikovano, u realnim dumskim uslovima se primenjuje novo pravilo – 10% + 6 km/h za automobile, autobuse, kamione i druga privredna vozila te 10% + 8 km/h za motocikle i vozila na tri točka koja su brža od 50 km/h.

Jedno istraživanje se bavilo greškama na brzinomerima automobila pa pomenimo primer: uređaji na Daciji Duster dCi, Mazdi MX-5 2,0, BMW-u 330i M Sport, Škodi Kodiaq 2,0 TDI i Seat Aroni 1,0 TSI su pokazivali pri 80 km/h vrednost od 83 km/h.

Inače, električni brzinomer je patentirao Hrvat Josip Belušić 1888. godine.

Izvor: Revijahak.hr