Rat u Iranu, blokada Ormuskog moreuza, skok cena goriva i novih automobila donose nova pravila širom Evrope. Kupci sve češće posežu za starijim vozilima, kojih je sve manje, a ta vozila više nisu tako jeftina kao nekad, jer su nova sve skuplja i teže dostupna.
Skok potražnje za starijim vozilima potvrđuju i podaci s velikih platformi za prodaju poput AutoScout24, koji pokazuju da su cene u segmentu vozila starosti 10–15 godina porasle za oko devet posto na godišnjem nivou.
Kupci ih masovno biraju jer su jeftiniji za održavanje, imaju manje komplikovanu elektroniku i nemaju pretplate na softverske funkcije. Na sve to dodajmo da skuplje gorivo tera kupce da traže efikasnije i jeftinije automobile, što diže potražnju za polovnjacima, posebno starijim modelima koji su nekakva povoljnija opcija, posebno što cene novih postaju sve veće uz novu najavu rasta od leta.
Cene goriva u Evropi nisu se vratile, niti će se u skorije vreme vratiti na nivo od pre rata u Iranu i kupci automobila to već osećaju u džepu. Benzin je od februara 2026. poskupeo između 10 i 27 posto, zavisno od države do države, dizel je u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji prešao dva evra po litru, dok je u Holandiji odavno na 2,5 evra. Direktna posledica svega je da sve više vozača odustaje od kupovine novog auta i okreće se tržištu polovnjaka.
Kada gorivo poskupljuje, trošak posedovanja vozila raste bez obzira na to da li je auto nov ili star. U takvim uslovima kupci traže dva izlaza: efikasnije automobile ili one s nižim ulaznim troškom. Polovnjak nudi oba, pogotovo u prvoj varijanti gde se kupuju stariji električni modeli koji su doživeli ogroman pad, a tržište to odmah reflektuje u cenama.
Brojevi to potvrđuju, jer su cene u aprilu u Evropi porasle za 1,9 posto u odnosu na mart 2026. Samo u Španiji cene polovnih automobila su porasle za 3,8 posto na godišnjem nivou, a prosečno vozilo je skuplje za oko 500 evra u odnosu na godinu ranije. U Italiji je recimo u aprilu zabeležen rast od četiri posto.
U Nemačkoj i Švajcarskoj, zavisno od regije, zabeležen je rast cena konvencionalnih modela od 1,9 posto. Međutim, trend među kupcima su polovni električni modeli s tri godine starosti koji gube oko 50 posto vrednosti, a zadržavaju dobro zdravlje baterije. Međutim, zato su hibridi ti kojima cena najviše raste.
Paradoks je očigledan. Skuplje gorivo i teže dostupni novi automobili pokrenuli su beg prema naizgled jeftinijim autima, ali ta opcija više nije toliko jeftina. Potražnja je porasla, zalihe benzinaca i dizela su iste, ako ne i manje zbog sve veće proizvodnje električnih modela. To se naravno održava na cene koje slede svoju logiku.
Izvor: Klix.ba