Za autoindustriju u zemljama Evropske unije kakvu sada poznajemo je preostalo još samo 12 godina (nekome kratkih, nekome dugih) do početka zabrane prodaje automobila s unutrašnjim sagorevanjem.
Evropska komisija je 10. novembra prošle godine napokon predložila uredbu s novim pravilima za smanjenje emisija motornih vozila Euro 7 koja će početi da se primenjuje 1. jula 2025. za automobile i kombije, te dve godine kasnije za kamione i autobuse.
Podsetimo, novim standardom Euro 7 se uvodi jedinstveni set pravila za ograničenja emisija za sva motorna vozila te postavljaju ista ograničenja emisija za sva vozila bez obzira na to da li vozilo koristi benzin, dizel, električni pogon ili alternativna goriva.
Budući da su ograničenja emisija stroža, ali i drugačija od sadašnjih, mnoga evropska nacionalna udruženja proizvođača strahuju da će Euro 7 biti kraj većine automobila koji se danas proizvode u EU, te da Euro 7 posredno predstavlja realan rizik zatvaranja fabrika i gubitka hiljada radnih mesta, piše Jutarnji.hr.
U trenutku kad se za 24 meseca napusti postojeći Euro 6 standard koji se primenjuje od 2014. godine, to će po svemu sudeći biti poslednji koji će uzeti u obzir razvoj novih benzinskih i dizelskih motora s unutrašnjim sagorevanjem do prelaska na pogone s nultom emisijom 2035.
Prema predviđanjima stručnjaka iz autoindustrije do tada bi zbog novih propisa motor s unutrašnjim sagorevanjem kakav sada poznajemo mogao potpuno da nestane, a nekoliko je razloga za to.
Naime, cene automobila će sigurno porasti. Kako bi se nosili s novim zahtevima o emisijama, proizvođači će biti prisiljeni da sprovedu izmene ne samo na vozilima koja stavljaju u prodaju od 2025. godine, već i na procese izrade i mesta proizvodnje istih. To će rezultirati povećanjem troškova proizvodnje koji će se (negativno po kupce) odraziti na cenu automobila. Posebno onih manjih.
U intervjuu iz oktobra prošle godine, izvršni direktor Volkswagena Thomas Schafer je upozorio na to te izjavio da bi gradski automobili mogli da poskupe za čak 3000 do 5000 evra u Evropi. I dodao da će kada Euro 7 stupi na snagu ubiti segment malih automobila i učiniti ga nedostupnim.
I ne samo da će prodajna cena automobila rasti, već će i neke komponente poput guma postati skuplje. Proizvođači guma će morati da se pridržavaju ograničenja emisija čestica postavljenih za pneumatike, što će ih prisiliti na razvoj novih proizvoda koji zadovoljavaju nove norme – a to košta. To će takođe uticati na cenu vozila kod kupovine i posredno troškove održavanja.
Vozila koja koriste dizel kao gorivo biće najviše pogođena novim Euro 7 standardom. Ono što će i ostati u prodaji s dizelskim motorima od 1. jula 2025. godine, zabeležiće najveći rast cena što će dodatno uzrokovati smanjenje prodaje.
Sem toga, automobili s dizelskim pogonom neće biti dobro prihvaćeni na tržištu polovnih, i to ne samo zato što će polovni automobili takođe biti skuplji, već i zato što ih u brojnim gradovima EU od Nemačke preko Holandije do Španije očekuju nove "zone niskih emisija" kojima u dizelašima neće moći da voze.
Zanimljivo, sve to neće dovesti do renesanse električnih automobila koji bi s godinama trebalo da budu sve masovniji i pristupačniji. Na to je ponovo upozorio jedan od glavnih ljudi svetske autoindustrije i šef Stellantisa Carlos Tavares koji je već ranije izjavio da Euro 7 norma ni nije potrebna, već da ako je politički zamišljena za "tiho ubistvo" motora s unutrašnjim sagorevanjem, da je bolje odmah preći na elektrifikaciju.
Za Automotive News je sada izjavio "da su stroži Euro 7 standardi emisije beskorisni te da neće doneti koristi kupcima i okolini". Ispada da će proizvođači teško moći da si priušte skupa ulaganja u razvoj novih ili samo prilagođavanje postojećih motora s unutrašnjim sagorevanjem na Euro 7 i istovremeno razvijaju EV modele za ispunjavanje ciljeva elektrifikacije od 2035. godine.
Zato, budući da Euro 7 norma stupa na snagu deset godina pre opšte zabrane vozila s unutrašnjim sagorevanjem u EU, razvoj pristupačnijih i kvalitetnih automobila na baterije ili vodonik s nultom emisijom, biće verovatno u idućim godinama još uvek kod većine proizvođača potisnut u drugi plan. Pred njima su prvo dve, pa još deset godina u kojima će u hodu odlučivati šta i kako dalje. Naravno, na kupce automobila se takav razvoj situacije sigurno neće dobro odraziti...
Izvor: Jutarnji.hr
Foto: Arhiva Autoblog.rs / AECC