Japan će proširiti svoje sankcije protiv Rusije, zabranjujući izvoz nekoliko artikala koji bi mogli da budu preusmereni u vojne svrhe, uključujući čelik, plastične proizvode i elektronske delove. Na listi su takođe uključene brojne vrste automobila, uključujući sva hibridna i električna vozila, kao i automobile s motorom od 1900 kubika ili većim.

Mera bi trebalo da se primjenjuje od 9. avgusta, a The Moscow Times izveštava da šira ograničenja slede slične poteze japanskih saveznika. U maju su se šefovi država sastali u Hirošimi na samitu G7, gde je kolektivno dogovoreno da se Rusija liši tehnologije i opreme koja bi potencijalno mogla da podstakne ratne napore zemlje.

Dok su kompanije poput Toyote i Nissana prestale da proizvode u Rusiji, neki japanski proizvođači automobila nastavljaju da prodaju automobile u zemlji. Međutim, u tim slučajevima vozila se često paralelno uvoze, a mnoga se proizvode u Kini, a ne u Japanu, i prodaju se kroz programe trgovaca polovnim automobilima.

Nedavna istraživanja pokazuju da su ratni napori desetkovali novu rusku automobilsku industriju. Pre invazije na Ukrajinu ruski potrošači su kupovali oko 100.000 vozila mesečno. Ta brojka je pala na nekih 25.000, piše Jutarnji.hr.

Dok domaći proizvođači poput Lade beleže poboljšanu prodaju, kineski proizvođači automobila kapitalizuju odlazak mnogih zapadnih automobilskih oznaka. Izvoz u Rusiju se utrostručio na 140.000 početkom godine, dok je kineski proizvođač automobila Geely zabeležio rast prodaje od 88 posto.

Izvor: Jutarnji.hr

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Toyota