Protivljenje zabrani prodaje automobila s motorima na unutrašnje sagorevanje sve je glasnije i dolazi uglavnom iz Nemačke. Predsednik najveće opozicione koalicije naslonio se na bizarnu regulativu i ukazao na suštinski problem.
Iako je regulacija o potpunoj zabrani prodaje motora sa unutrašnjim sagorevanjem nakon 2035. godine već prošla konačno odobrenje Evropskog parlamenta, o njenoj izvodljivosti se i dalje žestoko raspravlja.
Paradoksalno, jedan od najglasnijih protivnika ovoj regulativi je Nemačka, koja nimalo ne stoji loše na polju elektromobilnosti i koja se može pohvaliti drugom najnaprednijom infrastrukturom za punjenje u Evropskoj uniji. Nemačka, kao najveće automobilsko tržište u Evropi je ujedno na prvom mestu po broju prodatih električnih automobila.
Kako piše Klix.ba, vodu je nedavno uzburkao predsednik tradicionalne političke stranke CDU, koja u koaliciji sa CSU predstavlja najveće opoziciono telo u Bundestagu, u stvari u donjem domu parlamenta. Friedrich Merz je na predizbornoj manifestaciji bio izričit.
"Zabrana motora s unutrašnjim sagorevanjem mora biti ukinuta što je pre moguće, jer danas ne možemo znati kakva se mobilnost može razvijati u budućnosti u zaista ekološki neutralnom i klimatskom okruženju."
Svoje viđenje dao je i Robert Habeck iz Zelene stranke, koji je trenutno obavlja poziciju nemačkog ministra ekonomije.
"Obojica imamo zajedničku stvar - nemamo pojma o tehnologiji. On nema, a nemam ni ja. Zato se danas ne smemo usuditi da odlučujemo koje tehnologije će biti prave za 10, 15 ili 20 godina za održavanje prosperiteta i adekvatnu zaštitu klime."
Na taj način, naravno, nailazi se na minimalnu fleksibilnost ove regulative, koja suštinski destimuliše istraživanje drugih mogućnosti i koja konstatno unapređuje jednu tehnologiju, čiji uticaj još uvek nije u potpunosti mapiran.
"Najbrži način da ovu zemlju učinite klimatski neutralnom je da se sve odmah zatvori. Onda ćemo sutra biti klimatski neutralni, ali koga je zaista briga", dodao je Habeck.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Audi
Evropskoj uniji je potrebno osam puta više punjača godišnje do 2030. godine
Novi izveštaj Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA) otkriva alarmantan jaz između trenutne dostupnosti javnih punionica za električne automobile u EU i onoga šta će u stvarnosti biti potrebno za postizanje ciljeva smanjenja CO2 emisija.
Prodaja električnih automobila u Evropskoj uniji rasla je tri puta brže od brzine postavljanja punjača između 2017. i 2023. godine, pokazuje izveštaj ACEA-e. Gledajući u blisku budućnost, EU je potrebno osam puta više punjača godišnje do 2030. godine, prema procenama industrije.
Nešto više od 150.000 javnih punjača instalirano je prošle godine širom EU (manje od 3.000 u proseku nedeljno), dostižući ukupnu brojku veću od 630.000.
Prema Evropskoj komisiji, 3,5 miliona punjača bi trebalo da bude instalirano do 2030. godine. Postizanje ovog cilja bi značilo instaliranje oko 410.000 javnih punjača godišnje (ili skoro 8.000 nedeljno). To je skoro tri puta više od poslednje godišnje stope instaliranja.
Međutim, ACEA procenjuje da će do 2030. godine biti potrebno 8,8 miliona punjača na evropskim putevima. Da bi se to postiglo, bilo bi potrebno instalirati 1,2 miliona punjača godišnje. To je oko 22.000 nedlejno ili osam puta više od aktuelne količine instaliranih punjača.
Izvor: Klix.ba