U domovini su najjeftiniji. Dok pređu evropsku granicu, zahvaljujući uvođenju dodatnih carina, kineski električni automobili gube dobar deo konkurentske prednosti. Forbes Srbija analizira šta čeka potencijalne kupce koji bi da uvezu ovakvog četvorotočkaša.

Za početak, moguće je kupiti „električnog kineza“ u nekoj od evropskih zemalja. Nije nemoguće, pre svega u teoriji, kupiti ga i na samom izvoru – u Kini.

Ukratko, kada je reč o carini, Evropa može da bude i jeftinija i skuplja. Zavisno od zvaničnog porekla automobila.

Ukoliko se uvoze iz Kine, carinska stopa nije sporna. Ni za nove, ni za polovne električne automobile, ali bi pribavljanje dela dokumentacije bilo zahtevnije.

Iste procedure

Boban Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila, pojašnjava da su procedure i prateća dokumentacija kod uvoza električnih automobila isti kao i kada se uvozi automobil sa unutrašnjim sagorevanjem.

„Pre svega je potrebna inostrana faktura, zatim sertifikat, neka vrsta potvrde tehničkih karakteristika. Reč je o regularnoj proceduri. Radi se carinska propratnica, pa carinjenje i uvozni PDV“, kaže Ćorović za Forbes Srbija.

Kupcima u Srbiji je lakše da kineski auto nabave u nekom od kineskih pogona na Starom kontinentu. A još bolje bi bilo da i nisu zvanično kineski.

„U Srbiju lakše dolaze kineski automobili iz evropskih fabrika“, dodaje Ćorović. „Ukoliko auto poseduje euro 1 sertifikat, a to je dokaz da je evropski proizvod, oslobođen je carine. Tu nastaje problem. Retko koji kineski električni automobil, pa i evropski, može da ispuni ovaj zahtev“.

Euro 1 sertifikat znači da je više od polovine ugrađenih delova, najmanje 51 odsto, evropskog porekla. To nije lako ispuniti, jer najveći procenat delova čini sama baterija. A ona je – kineska. Na baterije odlazi više od 40 odsto delova.

„U sličnom su problemu i evropski proizvođači električnih automobila. Ni njima nije lako da ispune taj uslov. Takođe, zbog baterije. Ukoliko nije euro 1, plaća se carina“, pojašnjava Ćorović. „Kada stižu iz Kine, plaća se carina. Tendencija je da se tokom narednih godina ovaj namet smanjuje i da na kraju, prilikom uvoza iz Kine, budu oslobođeni carine“.

Šta kada si sam

U Srbiji postoje četiri brenda kineskih električnih automobila. To su Geely, Chery, MG i Lynk&Co, koji se pojavio na poslednjem sajmu automobila.

„Da li te firme imaju svoje lagere u Evropi ili stižu iz Kine, ne znam zasigurno. Moguće je da dolaze i direktno iz Kine“, dodaje Ćorović.

Hipotetički mogao bi se i pojedinac upustiti u akciju uvoza električnog automobila. Ali to sa sobom nosi određene rizike.

„Hipotetički i zakonski to je moguće, ali je zaista komplikovano“, kaže Ćorović. „U tom slučaju bi pojedinac morao sam da prođe kroz proces homologacije kod Agencije za bezbednost saobraćaja. Kroz taj postupak se utvrđuje da li vozilo ispunjava uslove i da li može da se registruje u Srbiji. Inače, to završava sama firma distributer“.

Kupovina kod ovlašćenih dilera donosi prednosti koje, kada bi ga kupio sam, vlasnik ne bi imao.

„Bio bi problem da dobije garanciju na vozilo“, upozorava Ćorović. „Garanciju dobija onaj ko kupuje od ovlašćenog prodavca. Zakonski je moguće da čovek sam kupi auto i uveze ga iz Kine, ali praktično to niko ne radi. Jednostavno je komplikovano“.

Kolike su tačno carine

Taman je oko godinu dana kako je Srbija potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. I on reguliše pitanje carine novih, pa i polovnih vozila iz ove zemlje.

„Prema Sporazumu o slobodnoj trgovini sa NR Kinom povlašćena carinska stopa za nova putnička vozila, takozvane “hibride’, iznosi 11,3%, dok je za upotrebljavana hibridna vozila predviđena carina od 10%“, kažu u Upravi carine. „Za nova i upotrebljavana putnička vozila koja imaju isključivo električni pogon preferencijalna carinska stopa iznosi 4,5%“.

Istim Sporazumom je predviđeno postepeno smanjivanje carinskih stopa za robu sa preferencijalnim poreklom.

„Za 10 godina će se novi automobili, hibridni i električni, iz Kine uvoziti bez carine, dok će za polovne automobile nulta stopa carine biti primenjivana za pet godina“, pojašnjavaju u Carini.

I sada ključna razlika za vozila koja stižu iz Evrope. Ukoliko nisu zvanično evropska, carina se plaća.

„Ukoliko se hibridni ili električni automobili kineskog porekla uvoze iz EU, carinska stopa iznosi 12,5%“, odgovaraju u Upravi carina.

Pravna lica, preduzetnici i fizička lica imaju pravo na subvencionisanu kupovinu novih vozila koja imaju isključivo električni pogon.

„U postupku uvoza je, pored uobičajene uvozne dokumentacije, neophodno i prilaganje Isprave o homologaciji, koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije“, ističu u Upravi carina.

Manje od jedan odsto

Ekološki prihvatljiva, u budućnosti obavezna, električna vozila još nisu toliko prisutna u Srbiji. Čine tek oko jedan odsto voznog parka naše zemlje.

„Prošle godine u Srbiju su uvezena tačno 322 nova potpuno električna automobila“, kaže Boban Ćorović. „Na taj broj je značajno uticao iznos subvencija koje je država davala za ekološki prihvatljivijeg četvorotočkaša. U istom periodu je uvezeno i između 100 i 200 polovnih električnih vozila“.

Ako je suditi po ovogodišnjem fondu za subvencije, na srpskim putevima se neće značajno povećati broj novih električnih automobila. Planirane su subvencije u ukupnom iznosu od 170 miliona dinara, što je oko 1,45 miliona evra. Prošle godine fond je bio 294 miliona dinara, odnosno 2,5 miliona evra.

Izvor: Forbes.n1info.rs

Foto: Arhiva Autoblog.rs / MG