Pridruživši se Toyoti 1984., Akio Tojoda verovatno zna bolje od bilo koga kako stvari funkcionišu u automobilskoj industriji. Na poziciji šefa kompanije proveo je više od 10 godina, pre nego što je istupio 2023. i preuzeo dužnost predsednika upravnog odbora. On je čovek koji je odigrao ključnu ulogu u Toyotinom uzdizanju ka globalnoj dominaciji.
Japanski gigant, kojeg je osnovao Akiov deda Kičiro, 2024. godinu je završio kao najveći svetski proizvođač automobila, petu godinu zaredom.
S napunjenih 68 godina, Tojoda je više nego kvalifikovan da govori u vezi s tim šta treba a šta ne treba uraditij u okviru automobilske industrije. U intervjuu datom za Automotive News, on je pružio sopstveni uvid u propale pregovore između Honde i Nissana. Na zajedničkoj konferenciji za štampu održanoj 23. decembra 2024., koja je uključivala i Mitsubishi, umešane strane nisu spomenule nešto što Tojoda smatra najvažnijim: automobile!
„Na konferenciji za štampu koja je usledila, bio sam prilično razočaran onime o čemu su razgovarali, jer nisu uopšte govorili o proizvodima.“
Umesto toga, memorandum o razumevanju između Nissana i Honde bio je prepun pompeznih termina kao što su „sinergija“ i „poslovna integracija“, s ciljem da se industrijska baza Japana razvije u „vodeću globalnu kompaniju u oblasti mobilnosti“. Da budemo pošteni, Memorandum o razumevanju jeste pominjao planove za standardizaciju platformi i podelu modela između dva japanska proizvođača automobila, ali bez ikakvih konkretnih detalja.
Nissan se već osvrnuo na odsustvo spominjanja proizvoda tokom konferencije. Prošle nedelje, kompanija je predstavila sveobuhvatnu mapu proizvoda, prikazujući čisto električni novi Leaf krosover i Micru, u isto vreme sugerišući dolazak nekih novih modela. Nova Sentra limuzina i proširena Infiniti linija su na horizontu.
Vraćajući se na otkazano spajanje Honde i Nissana, Tojoda je takođe doveo u sumnju prednosti takvog poteza i da je dogovor kojim slučajem prošao: „Znate li primer gde je došlo do konsolidacije kompanija, gde su one napravile veliki uspeh i postale konkurentne? Samo postojanje obima ne znači nužno da ste jaki. Kratkoročno, možda ćete videti neke pozitivne uticaje, ali u dugoročnom smislu, može biti prilično teško doći u stanje u kome svi kažu da im je drago što su se udružili.“
Jedan od najvećih problema zbog kojih je dogovor propao samo dva meseca nakon objave, bila je Hondina želja da Nissan pretvori u podružnicu, a ne da dođe do spajanja jednakih.
Moglo bi se tvrditi da je konsolidacija više brendova u velikoj meri uspela u slučaju najvećeg Toyotinog rivala, Volkswagen grupacije. Realno, Stellantis je još uvek na početku svoje egzistencije, ali „dečije bolesti“ su evidentne, posebno nakon iznenadne ostavke generalnog direktora, Karlosa Tavaresa. Toyoti nije strano okupljanje više marki pod korporativnim okriljem, nakon što je Daihatsu pretvorila u podružnicu u potpunom vlasništvu 2016. Tu je takođe i Lexus, koji je osnovala 1989., kao i Hino, koji je Toyotina podružnica postao 2001. godine.
Pored toga, Toyota ima saveze s nekoliko domaćih proizvođača automobila. Godine 2024., udružila je snage s Mazdom i Subaruom, kako bi razvila efikasnije i elektrifikovane motore s unutrašnjim sagorevanjem. Najveći svetski proizvođač automobila ima 20 odsto udela u Subaruu, 5,1 odsto u Mazdi, 4,9 u Suzukiju i Isuzuu.
Tojoda ističe da obim može biti i blagoslov i prokletstvo. On bi to trebalo dobro da zna, budući da je Toyota prodala 10.821.480 vozila 2024., uključujući i Lexus, Daihatsu i Hino. Ovaj japanski gigant je ostao neprikosnoveni lider uprkos padu od 3,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, upravljanje proizvodnjom i prodajom na skali od 10 miliona automobila godišnje „postaje zaista problematično“.
Izvor: Automotoshow.rs
