Sporni predlog se pojavio u Evropskom parlamentu, gde su se ugljenična vlakna našla u istoj kategoriji kao i olovo, kadmijum i živa, pa je postojala mogućnost da se uvede zabrana njihovog korišćenja već od 2029. godine.
Kako navodi Autonet.hr, u međuvremenu se oko toga digla prilična buka, a portal Motor1 Italia je uspeo da dođe do zvanične informacije. Ugljenična vlakna, potvrđeno im je iz Evropskog parlamenta, uklonjena su s liste predloženih materijala kojima preti zabrana, sastavljene u sklopu novog amandmana na Direktivu o kraju životnog veka vozila. Lista štetnih supstanci je napravljena u januaru, a sada je ažurirana i na njoj se više ne nalazi materijal o kojem zavisi veliki deo industrije sportskih i luksuznih automobila, kao i veliki deo automobiliskih i motociklističkih takimičenja.
Iako su zabrinutosti oko uticaja tog materijala na zdravlje ljudi koji s njim rade, kao i na otežavanje procesa reciklaže većinom opravdane – zakonodavci EU su ipak shvatili da su njegove prednosti daleko veće od mogućih štetnih efekata. Autoindustrija je u svetu zaslužna za oko 20% celokupne proizvodnje ugljeničnih vlakana. Ona se koriste zbog uštede na masi, čvrstoće i otpornosti na koroziju, a danas su u određenoj meri prisutna u gotovo svakoj komponenti, posebno kod sportskih modela i hiperautomobila.
Izvor: Autonet.hr / Motor1 Italia
Foto: Arhiva Autoblog.rs / McLaren