Trend se ponovo snažno promenio. Ovaj put u korist kineskih proizvođača automobila. To stavlja novi pritisak na kompanije poput Renoa i Stelantisa. Na pet najvećih evropskih tržišta (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Španija i Italija) kineski brendovi imali su tržišni udeo od šest odsto u maju, uključujući automobile sa unutrašnjim sagorevanjem, hibride, plag-in hibride i električna vozila, navodi se u izveštaju investicione banke UBS.
Samo u segmentu električnih vozila, njihov udeo je dostigao 11 odsto. Oba podatka su više nego dvostruko veća u odnosu na maj 2024.
Kompanija JATO dajnamiks navodi da je prodaja kineskih brendova u maju porasla na 65.800 jedinica, u poređenju sa 31.200 u istom mesecu prošle godine. Analitičar JATO-a, Felipe Munjoz, rekao je da je rast prodaje električnih vozila ostvaren uprkos uvođenju carina EU prošlog oktobra. One su povećale cene nekih vozila i do 35 odsto, povrh redovne uvozne carine od 10 odsto.
Uprkos carinama
„Uprkos tome što je EU uvela carine na kineska električna vozila, kineski automobilski brendovi nastavljaju da beleže snažan rast širom Evrope“, rekao je Munjoz u izveštaju. „Njihov zamah delimično se može pripisati odluci da se u region plasiraju vozila sa alternativnim pogonom, poput plag-in hibrida i klasičnih hibrida“, dodao je Munjoz.
JATO dajnamiks za sebe navodi da je vodeći svetski dobavljač poslovnih informacija iz oblasti automobilske industrije.
Nekoliko razloga za kineski rast
UBS navodi da se u Evropi očekuje dalji rast kineskih proizvođača iz nekoliko razloga. Oštra konkurencija u Kini čini izvoz koji donosi veću dobit privlačnijim. Moguće je da carine EU budu zamenjene uvođenjem minimalnog cenovnog praga. Tu je i šira ponuda kineskih brendova na tržištu hibridnih i vozila sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE).
Izveštaj agencije Rojters objavljen ranije ove godine pokazao je u kojoj meri kineski proizvođači automobila mogu da povećaju cene na inostranim tržištima u poređenju sa svojim domaćim tržištem.
Izveštaj navodi da vodeći kineski proizvođač električnih vozila BYD može da naplaćuje i do tri puta više u inostranstvu nego kod kuće. Rojters je analizirao objavljene cene BYD dilera u Nemačkoj, Brazilu, Australiji i Tajlandu. Početna cena modela BYD Atto, SUV-a, bila je od 81 odsto do 174 odsto viša nego u Kini. Takođe i cena hečbeka Dolphin – od 39 do 178 odsto. Cene sedana Seal bile su više od 30 odsto do 134 odsto.
Carine EU mogle bi da budu zamenjene „minimalnim cenama“. Odnosno dogovorom da se vozila ne prodaju ispod određenog nivoa. Kina je saopštila da će odlučiti da li prihvata „minimalne cene“ do 9. jula.
Egzistencijalna pretnja
Ogromna prednost kineskih kompanija u efikasnosti, a samim tim i profitabilnosti, ponovo izaziva zabrinutost da kineska „ofanziva“ može postati egzistencijalna pretnja za evropske proizvođače automobila. To će dodatno pojačati argumente onih koji zagovaraju promenu pravila EU kako bi domaći proizvođači mogli da iskoriste svoju dugoročnu prednost u tehnologiji vozila sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE). I kako bi dobili priliku da nadoknade zaostatak u segmentu električnih vozila u odnosu na Kinu.
Promena pravila mogla bi da uključi i ublažavanje pravila o emisiji ugljen-dioksida do 2035. Evropska komisija planira da kasnije ove godine preispita cilj koji je postavila za 2035, uključujući mogućnost uvođenja „potpune tehnološke neutralnosti“.
Kina ulazi i na tržište gradskih automobila
Kineske aktivnosti sada u se preselile i na „niži“ segment automobilskog tržišta. U pitanju je tržište gradskih automobila početnog nivoa. Nedavno lansiranje modela BYD Dolphin Surf dodatno je podiglo uzbunu. Ovaj mali gradski automobil je verzija BYD Seagull-a, koji se u Kini prodaje za manje od 10.000 dolara. Verzija koja se prodaje u Evropi je modifikovana uz određene troškove. Ali njena cena od 18.000 evra sa porezom ukazuje da je verovatna velika profitna marža.
Leapmotor TO3 je takođe konkurent na tržištu. Leapmotor je povezani brend kompanije Stelantis.
Proći će još nekoliko godina pre nego što Folksvagen bude imao konkuretne modele u ovom cenovnom segmentu, sa svojim ID.2 i ID.1 modelima. I ostali kineski proizvođači takođe ulaze na tržište, što, prema UBS-u, predstavlja opasnost.
Stelantis, Reno, i Folksvagen na nišanu
„Nakon neuspešnih pokušaja u premijum segmentu baterijskih električnih vozila (BEV), njihov fokus je sada na masovnom tržištu električnih i vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Posebno u najnižem cenovnom segmentu, u kojem je postojećim proizvođačima teško da budu profitabilni“, navodi UBS.
Smatra da će ubrzanje rasta kineskih proizvođača najviše pogoditi Stelantis, Reno i Folksvagen. Njihova električna vozila mogu biti ili nekonkurentna po ceni, ili neprofitabilna ako cene budu padale. Evropljanima bi moglo doneti olakšanje ukoliko EU ublaži pravila o emisiji ugljen-dioksida, tokom pregovora koji su planirani za kasnije ove godine.
Nedavno, predsednik Stelantisa, Džon Elkan, pozvao je EU da reformiše svoja pravila kako bi proizvođači automobila mogli da proizvode vozila po uzoru na japanske „Kei“ automobile. To su mala, jeftina vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE), ali EU pravila su namerno nastojala da ih uklone sa tržišta čineći regulisanje emisija štetnih gasova previše skupim.
Očekuje se da će rastuća zabrinutost za budućnost evropske tradicionalne automobilske industrije i veliki broj radnih mesta u riziku podstaći preduzimanje mera da se popravi situacija.
Izvor: Forbes.n1info.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / BYD / Leapmotor