Ova tehnološka vizija je ukorenjena u dugoj, složenoj tradiciji. Pogon na sva četiri točka je deo tehničke istorije kompanije Alfa Romeo skoro jedan vek. Još u 1920-im, brend je eksperimentisao sa prototipovima koji su pratili 4x4 raspored, iako je prva konkretna primena došla 1951. godine sa 1900M „Matta“, opremljenim sistemom pogona na sva četiri točka za terensku vožnju.
Osamdesetih godina prošlog veka, širenje sportskih automobila sa pogonom na sva četiri točka ponovo je dovelo ovu tehnologiju u fokus. Alfa Romeo je 1984. godine predstavio Alfu 33 4x4, prvobitno u verziji Giardinetta, a zatim i u sedanu. Prekretnica za ovu tehnologiju došla je 1991. godine, što je demonstrirano konceptom Protéo opremljenim novim 4x4 sistemom i najavom namere da se u sve modele uvede verzija sa pogonom na sva četiri točka. Iste godine, lansiran je 33 Permanent 4, opremljen stalnim pogonom na sva četiri točka i pozicioniran na vrhu linije visokoperformansnih vozila. Nakon toga, od 1992. godine pa nadalje, svaka verzija Alfa Romea sa pogonom na sva četiri točka dobila je ime Q4, kako je usvojeno na modelima 33, 155 i 164; trkački automobili bazirani na modelu 155 Q4 osvojili su italijanski šampionat Superturismo 1992. i DTM 1993. godine. U narednim godinama, Q4 tehnologija je nastavila da se razvija i širi: kod modela 156, ona je takođe dovela do specifične verzije Crosswagon, dok je kod modela 159, Brera i Spider, pogon na sva četiri točka počeo da se nudi u celoj liniji.
Zatim dolazimo do sadašnje ponude, kada pogon na sva četiri točka kod Alfa Romea prelazi u novu tehnološku generaciju, integrišući elektrifikaciju i inovacije bez gubitka svog sportskog DNK. Konkretno, sa modelima Junior i Tonale u njihovim hibridnim verzijama, Q4 sistem se razvija ka novoj granici, gde inteligencija dva motora omogućava pogon na sva četiri točka bez mehaničke veze između dve osovine. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem radi na prednjoj osovini, uz podršku elektrifikacije, sa posebnom električnom jedinicom koja interveniše na zadnjem delu kako bi brzo i prediktivno rasporedila obrtni moment.
S druge strane, Giulia i Stelvio predstavljaju najčistiji izraz mehaničke tradicije Alfa Romea primenjene na pogon na sva četiri točka. Njihov Q4 sistem usvaja Active Transfer Case (ATC), kompaktan, lagan pogonski sklop opremljen aktivnom kvačilom nove generacije koja fizički povezuje dve osovine i modulira raspodelu obrtnog momenta u realnom vremenu. U normalnim uslovima, automobili favorizuju pogon na zadnje točkove, očuvajući ravnotežu i preciznost ulaska; kada uslovi zahtevaju, obrtni moment se progresivno i kontinuirano prenosi na prednju osovinu, obezbeđujući vrhunsku vuču, stabilnost i kontrolu. Rafinirano rešenje koje garantuje pouzdanost, doslednost odziva i referentnu dinamiku u svojim segmentima, potvrđujući Giuliju i Stelvio kao autentična remek-dela inženjerstva.
Sistem Alfa Romea Q4 ostaje dosledan svojoj glavnoj misiji, tj. da obezbedi maksimalnu vuču bez žrtvovanja sportskog duha, da očuva neutralno i privlačno dinamičko ponašanje, kao i da obezbedi bezbednost i kontrolu u svim uslovima vožnje. Relevantnost i uvažavanje Q4 tehnologije od strane kupaca jasno se vide u rezultatima prodaje: u 2025. godini, Q4 verzije su činile 26% prodatih Alfa Romea širom sveta, sa značajnim učešćem kod Stelvija (90%) i Giulije (52%), dok je kod Tonalea zauzeo 28%, a kod Juniora – 6%.
Na kraju krajeva, pogon na sva četiri točka nikada nije bio samo tehničko rešenje za Alfa Romeo, već strukturna komponenta zadovoljstva u vožnji, kreirana da zadovolji potrebe široke, sveobuhvatne baze kupaca: od ljubitelja zimskih i letnjih sportova i entuzijasta vintage pogona na sva četiri točka do onih koji traže apsolutnu svestranost i sposobnost da se nose sa gradskim saobraćajem, kao i sa rutama sa slabim prianjanjem ili zahtevnim vremenskim uslovima, prirodno i sa karakterom.
Priredio: Ivan Mitić – Autoblog.rs
Izvor: Stellantis