Čim automobil uđe na put s nižim ograničenjem brzine, softver može da ograniči snagu motora tako da vozač ne može da prekorači dozvoljenu brzinu. U hitnim situacijama sistem bi mogao privremeno da se deaktivira da bi se omogućio kratki period povećanja brzine.
Planovi su još uvek u fazi istraživanja, izveštava britanski The Telegraph. Prema raznim izvorima, Evropska komisija razgovara s proizvođačima automobila i organizacijama za bezbednost u saobraćaju o mogućem pooštravanju postojećih pravila. To bi predstavljalo najdalekosežniju reformu u automobilskoj industriji otkako je nošenje sigurnosnog pojasa postalo obavezno pre 43 godine. Od jula 2024. svi novi automobili koji se prodaju u EU moraju biti opremljeni inteligentnim sistemom za pomoć pri brzini (ISA). Ovaj sistem prepoznaje primenjivo ograničenje brzine i upozorava vozače zvučnim signalom, vibracijom volana ili porukom na instrument ploči ako voze prebrzo. Vozač može da ignoriše ovo upozorenje.
Organizacije za bezbednost saobraćaja vide mnoge prednosti u sistemu koji interveniše. Tvrde da bi broj ozbiljnih saobraćajnih nesreća mogao da se značajno smanji jer je brzina i dalje glavni uzrok smrtonosnih nesreća. Istovremeno, postoji zabrinutost u vezi s pouzdanošću tehnologije. U praksi, čini se da sistemi brzine ne prepoznaju uvek ispravnu maksimalnu brzinu. Saobraćajni znakovi mogu da se propuste, digitalne karte mogu da budu zastarele, a GPS lokacije nisu uvek tačne. Kritičari upozoravaju da neočekivano kočenje automobila u stvari može da izazove opasne situacije, na primer kada sobraćaj koji prati vozilo to ne uzme u obzir. Ostaju i pitanja u vezi s kibernetičkom bezbednošću i privatnošću. Stručnjaci ističu da sistemi sposobni za automatsko upravljanje vozilima moraju da budu posebno dobro zaštićeni od kvarova ili digitalnih napada. EU države bi takođe mogle godišnje da izgube stotine miliona evra zbog izgubljenih prihoda od kazni za prekoračenje brzine.
Portaparol Evropske komisije naglašava da još nema konačnog predloga. Prema Komisiji, razgovori s automobilskom industrijom i drugim učesnicima imaju za cilj da istraže da li je u budućnosti potrebno prilagoditi trenutna bezbednosn pravila. Ako EU na kraju odluči da uvede obavezni sistem ograničenja brzine, on će se primenjivati samo na novoprodate automobile. Da li će i kada takva mera u stvari biti uvedena još uvek nije jasno, ali najčešće pominjana godina je 2030.
Izvor: Revijahak.hr / The Telegraph
Foto: Arhiva / Ford