Još traže recept za evropske kupce, pažljivo ih slušaju i brzo uče
Uspeh u Evropi ne zavisi samo od baterija i softvera, već i od toga koliko kineski proizvođači razumeju potrebe kupaca. Njihovi automobili često nisu ni približno jeftini kao u Kini, a pojedini modeli još nisu potpuno prilagođeni evropskim navikama. Ipak, njihova najveća prednost je brzina kojom uče i menjaju se.
Kineski proizvođači automobila su poslednjih godina napravili ogroman iskorak. Brendovi koji su nekada bili simbol jeftinih kopija danas proizvode električne automobile koji se po tehnologiji, baterijama i softveru mogu ozbiljno porediti s najboljim evropskim, japanskim i američkim proizvođačima.
Veliki deo njihovog uspeha je rezultat kineske dominacije nad kompletnim lancem proizvodnje električnih vozila – od sirovina i baterijskih ćelija do elektromotora i elektronike. Dok su se evropski proizvođači još prilagođavali elektrifikaciji, kineske kompanije već su razvile ogromno iskustvo u proizvodnji električnih automobila velikih serija.
Ogromna razlika u ceni
Ipak, slika na evropskom tržištu nije tako jednostavna. Iako kineski proizvođači brzo povećavaju svoj tržišni udeo, automobili koji dolaze u Evropu često nisu isti kao oni koji se prodaju u Kini. Evropske verzije neretko imaju manji domet, manje opreme i znatno više cene.
Deo razloga su evropske carine na kineska električna vozila, uvedene da bi zaštitile domaću automobilsku industriju od subvencionisane kineske konkurencije. Međutim, čak i kada se uzmu u obzir dodatni troškovi transporta, prilagođavanja standardima i carinska opterećenja, razlika u ceni između kineskog i evropskog tržišta često ostaje ogromna.
Primer je Denza Z9 GT, koji se u Kini predstavlja kao tehnološki demonstrator s dometom većim od 1.000 km prema CLTC standardu, dok evropska verzija nudi oko 600 km WLTP dometa. Iako se ova dva standarda ne mogu direktno porediti, razlika pokazuje koliko deklarisani podaci mogu uticati na percepciju kupaca.
Međutim, mnogo veći problem je cena. Dok u Kini ovaj automobil košta ekvivalent od oko 33.600 evra, evropska verzija startuje od oko 115.000 evra – nivo na kojem već ulazi u konkurenciju s luksuznim modelima poput Porsche Taycana.
Još uvek nedostaje evropske praktičnosti
Problem nije samo cena. Kineski proizvođači još uvik nisu u potpunosti prilagodili svoje automobile evropskim kupcima.
Kinesko tržište favorizuje luksuzne kabine, velike ekrane i mnogo prostora na zadnjim sedištima, dok evropski kupci tradicionalno više pažnje posvećuju praktičnosti, zapremini prtljažnika, efikasnosti i svakodnevnoj upotrebljivosti.
Primer je BYD Seal U – SUV dugačak gotovo 4,8 metara, ali s prtljažnikom od samo 425 litara. Za deo evropskih kupaca to može predstavljati ozbiljan nedostatak, posebno u segmentu porodičnih SUV vozila gde su praktičnost i prostor za prtljag među najvažnijim kriterijumima.
Ipak, upravo ovde kineski proizvođači imaju jednu veliku prednost – brzo slušaju kupce i brzo menjaju svoje proizvode.
Rat cenama
Još jedan veliki izazov predstavlja kineski cenovni rat. Na domaćem tržištu stotine proizvođača bore se za kupce, što je dovelo do agresivnog smanjenja cena i veoma malih profitnih marži. Budući da je kinesko tržište postalo izuzetno konkurentno, proizvođači sada traže prostor za rast u Evropi, gde mogu da ostvare veće prihode.
To znači da Evropa neće dobiti samo kineske električne automobile, već i deo kineske borbe cenama. Proizvođači koji žele da povećaju prodaju mogli bi da pokušaju da ponude povoljnije modele i izvrše pritisak na evropske konkurente da smanjuju cene.
Međutim, taj pritisak će se sudariti s carinama, regulativama i potrebom kineskih kompanija da ostvare profit na evropskom tržištu, jer su profitne marže na domaćem tržištu zbog ogromne konkurencije već veoma niske.
Brzo uče i još brže ažuriraju
Ipak, ono što kineskim proizvođačima ide u prilog jeste njihova sposobnost da brzo reaguju na kritike i potrebe kupaca. Za razliku od tradicionalnih proizvođača, kod kojih se veće promene često čekaju do nove generacije modela ili nekoliko godina, kineske kompanije mnogo brže uvode poboljšanja i menjaju svoje proizvode.
Njihov razvojni ciklus je znatno kraći, pa se određeni nedostaci mogu ispraviti već nakon jedne modelske godine. Upravo zbog toga kineski proizvođači sve više koriste povratne informacije evropskih kupaca i novinara da bi svoje automobile prilagodili lokalnom tržištu.
Upravo ovde dolazi do izražaja njihova najveća prednost. Primer je Omoda 9, pri čemu su evropski novinari nakon prvih testova ukazali na nedostatak udobnijih i prostranijih sedišta prilagođenih evropskim vozačima. Poruka je brzo stigla do kineskog proizvođača, koji već radi na izmenama da bi buduće verzije bolje odgovarale prosečnom evropskom korisniku.
Kineski proizvođači su dokazali da mogu da naprave odlične električne automobile, ali njihova najveća prednost možda neće biti samo tehnologija i cena, već brzina kojom se prilagođavaju. Dok tradicionalni proizvođači često čekaju novu generaciju modela za veće promene, kineske kompanije već nakon prvih reakcija kupaca menjaju svoje proizvode.
Upravo ta sposobnost brzog učenja mogla bi da bude ključna u njihovoj borbi za evropske kupce.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / GWM / BYD / Omoda