Evropska unija i Indija predlažu postepeno smanjenje carina na međusobni uvoz električnih automobila, ali uz ograničene godišnje kvote.
EU i Indija zauzimaju oprezan pristup kada je reč o otvaranju svojih tržišta za uvoz električnih vozila (EV). Prema predloženim uslovima sporazuma, smanjenje carina na uvoz električnih vozila koja ispunjavaju određene kriterijume počelo bi tek u petoj godini primene Sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA), pri čemu bi smanjenja stupala na snagu 1. januara svake godine, prenosi Electrive.com.
Prema predloženim uslovima sporazuma o slobodnoj trgovini, EU bi u petoj godini njegove primene carinu na do 50.000 električnih vozila proizvedenih u Indiji smanjila na osam odsto, sa planom da je do devete godine ukine. Godišnja kvota bi se postepeno povećavala, do 225.000 vozila od četrnaeste godine.
Indija bi, sa druge strane, u petoj godini primene sporazuma carinu na do 20.000 električnih vozila iz EU smanjila sa sadašnjih čak 110 na 30 odsto. Carina bi se potom smanjivala za četiri procentna poena godišnje, na 10 odsto u desetoj godini, dok bi godišnja kvota od četrnaeste godine dostigla 90.000 vozila. Indija bi iz povlašćenog režima isključila automobile čija je vrednost manja od 20.000 evra.
EU i Indija su zaključile pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini 27. januara 2026. godine. Evropska komisija je 11. septembra podnela Savetu EU predloge za potpisivanje i zaključivanje tog sporazuma. Nakon što Savet ovlasti EU za potpisivanje, EU i Indija će moći da potpišu sporazum.
Nekoliko godina unazad jedno od pitanja koje najviše intrigira auto-industriju je odnos EU prema kineskim proizvođačima automobila, i obrnuto. Aktuelno je to da EU razmatra novi pristup kineskim automobilima, posebno hibridima. Naime, Brisel traži od Pekinga da dobrovoljno ograniči izvoz hibridnih vozila proizvedenih u Kini na oko 15 odsto tržišta EU, u odnosu na više od trećine koliko trenutno čine. EU je spremna da, ukoliko Kina ne pristane na ograničenje, uvede dodatne mere, piše Financial Times.
Ovaj zahtev dolazi nakon naglog rasta uvoza kineskih hibrida, na koje se primenjuje carina od deset odsto, dok je EU na kineska električna vozila na baterije 2024. uvela dodatne carine od do 45 odsto. Uvoz kineskih hibrida porastao je sa 3.800 vozila u oktobru 2024. na 50.000 u julu 2026. godine, uz istovremeni pad prosečnih cena. Brisel kao mogući model navodi sporazum sa Japanom iz 1986. godine, kada je Tokio pristao na dobrovoljno ograničavanje izvoza automobila u Evropu. Cilj EU je, između ostalog, da podstakne kineske proizvođače da deo proizvodnje i investicija prebace u Evropu.
Nekako istovremeno, u svetu je jako odjeknula vest da je na pomolu novi savez između Evropske unije i Kanade. Naime, Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kanadski premijer Mark Karni pokrenuli su inicijativu za stvaranje strateškog saveza i otvaranje vrata Kanadi da postane prva pridružena članica Evropske unije, preneo je Euronews.
Kanada je početkom ove godine sklopila sporazum sa Kinom koji omogućava uvoz 49.000 električnih vozila iz Kine u Kanadu uz znatno sniženu carinsku stopu od 6,1 odsto. Sada se ispostavlja da najviše koristi od ovog sporazuma ima „Tesla“, koja ponovo isporučuje električne automobile iz svoje fabrike u Šangaju u Kanadu, prenosi Electrive.com.
Ko će imati koristi ubuduće i kako će se odvijati trgovinska saradnja Kina-EU-Kanada-Kina, i kakav će efekat imati predlog o pridruženju Kanade EU na auto-industriju, videćemo u 2027. godini, a možda i pre. Svakako, američkom predsedniku Donaldu Trampu (Donald Trump) se ovaj mogući savez ne dopada, te je odmah zapretio višim carinama Evropskoj uniji.
Šta se dešava sa Turskom i Svetskom trgovinskom organizacijom?
I u Turskoj nema mira za auto-industriju, carine, kršenja pravila međunarodne trgovine. Komisija Svetske trgovinske organizacije (STO) utvrdila je da dodatne carine koje je Turska uvela na električna i pojedina hibridna vozila krše pravila međunarodne trgovine, ali odluka ne nalaže Ankari da isplati odštetu Kini.
STO je 28. jula objavila izveštaj od 122 stranice u vezi sa sporom koji je pokrenula Kina povodom turskih poreza i uvoznih pravila za kineska vozila, navodi se u tekstu portala Tuirkishminute.com.
Komisija je preporučila Turskoj da svoje mere uskladi sa obavezama proisteklim iz Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT). Komisija nije procenjivala gubitke Kine, nije odredila novčanu nadoknadu niti je naložila Turskoj da izvrši isplatu. Ova odluka će Tursku koštati najmanje 100 miliona dolara godišnje, odnosno oko 4,49 milijardi lira, tvrdio je u ponedeljak Deniz Javuzjilmaz, poslanik glavne opozicione stranke. Pozvao je ministra trgovine Omera Bolata da uloži žalbu na odluku do 26. septembra i da podnese ostavku zbog čestih izmena poreza na vozila u Turskoj.
Prema pravilima STO, isplata odštete je dobrovoljna i privremena mera, a postaje opcija tek ukoliko zemlja ne postupi u skladu sa usvojenom odlukom do isteka dogovorenog roka. Ako zemlje u toj fazi ne postignu dogovor o odšteti, Kina bi mogla da zatraži odobrenje STO za suspenziju trgovinskih povlastica u vrednosti koja odgovara pretrpljenoj šteti. Ovaj proces ne podrazumeva hitan zahtev da Turska isplati novac Kini. Izveštaj komisije još uvek nije usvojilo Telo STO za rešavanje sporova.
Kina je u oktobru 2024. godine zatražila pregovore sa Turskom povodom dodatnih carina na električna i druga vozila, kao i zbog sistema uvoznih dozvola. STO je formirala komisiju u februaru 2025. godine nakon što pregovorima nije rešen spor.
Ovaj spor je privukao pažnju jer su Turska i kineski proizvođač automobila BYD 2024. godine potpisali sporazum o izgradnji fabrike vredne milijardu dolara u zapadnoj provinciji Manisa, koja bi imala godišnji kapacitet od 150.000 vozila i obezbedila do 5.000 radnih mesta. Kompanija BYD je obustavila taj projekat i usmerila pažnju na fabriku u Mađarskoj, izjavila je u junu za Reuters izvršna potpredsednica kompanije Stela Li.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Suzuki / Hyundai